Jeste li već čuli za profesora koji na časovima koristi mimove, pušta hevi-metal muziku, ili pravi paralele sa video-igricama? Ako niste on se zove Marko Pištalo, ima 35 godina i predaje istoriju u Petoj beogradskoj gimnaziji. Direktan povod za intervju sa jednim od najpopularnijih profesora u Srbiji bila je ovogodišnja Svetosavska nagrada, koju je dobio kao jedini srednjoškolski profesor.
Ovo priznanje, koje se dodeljuje za izuzetne rezultate i razvoj naučnih i umetničkih dostignuća u oblasti obrazovanja i vaspitanja, kao i unapređenje obrazovno-vaspitne prakse, definitivno je završilo u pravim rukama. Iako je u medijima prisutan još od 2014, ima mnogo stvari koje niste znali o ovom nesvakidašnjem pedagogu. Poreklom iz Mostara, a odrastao u Gacku, profesor Pištalo nastavlja niz velikana iz Hercegovine, dokazujući kvalitet čuvenog geografskog porekla.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Pored toga što je (omiljeni) profesor istorije, Pištalo je i doktorand na Bogoslovskom fakultetu. Pisao je recenzije za udžbenike iz istorije, naučne radove, scenarija za emisije obrazovno-naučnog programa RTS (Radoznalci, Muke jednog Lava), kao i tekstove za Politikin Zabavnik. Radio je i kao turistički vodič, naročito na veoma popularnim turama kao što su Prvi svetski rat i Podzemlje Beograda. Uz sve to je veliki ljubitelj i poznavalac muzike, naročito eks-ju roka, o kojem je držao i razna predavanja.
Poznat je po tome što je učenicima držao časove istorije na terenu, ukljujuči i Novo groblje, kako bi oživeo likove o kojima deca uče. Koristi mimove, povezuje školsko gradivo sa video-igricama, i upoznaje decu sa istorijskim temama u savremenoj muzici. Čest je gost raznih televizijkih emisija kada se govori o aktuelnim temama iz oblasti školstva. Međutim, prvi put u ekskluzivnom intervjuu za Objektiv otkrio je manje poznate detalje o samom sebi, metodama rada, motivima, kao i tome šta mu je najbitnije kod njegovih učenika. Oni su tokom perioda izolacije uz Pištalovu pomoć napravili odličan Dnevnik iz 1807, dok na njegovom Instagram profilu možete pronaći brojne mimove kojima đacima približava istorijske događaje, kao i veoma zanimljiv istorijski kviz.
Intervju sa rečitim profesorom Pištalom vam donosimo u tri dela. U prvom delu saznaćete zašto se odlučio baš za prosvetu, šta ga motiviše da radi sa đacima i ono što ne mora, šta misli o onlajn nastavi, kao i u čemu je razlika između prave i pseudo-istorije, kojom smo okruženi svuda.
„Kao i za sve u životu imaš dve putanje: jedna je radi onako strogo kako je definisano i nemoj dolaziti u situaciju da objašnjavaš išta, što bi rekli momci iz Who See „pušti đa’ola“. Druga, koja odlikuje ljude koji hoće da probaju da nešto pomeraju je ova – da pokušavaš i da se nosiš sa tim rizikom da se to možda nekom neće dopasti, da neće razumeti, i da ćeš možda doći u situaciju da objašnjavaš. Ljudi misle „što bih se ja cimao oko nečega ako ne moram?“ I ne moram, to i jeste lepo, što ništa ovo ne moram da radim. Zato je ovako dobro“.
U drugom delu otkrijte šta bi poželeo od zlatne ribice, šta mu je najbitnije da njegovi đaci nauče, zašto je bitno da zanimanje izaberemo iz ljubavi, kako se odlučio da doktorira na Bogoslovskom fakultetu, otkud istorijske teme u opusu hevi-metal bendova, i šta je o rokenrolu naučio od episkopa Jovana Ćulibrka.
„Je li Dante satanista ako pominje pakao i krugove? Satanizam je kao ideologija zabranjen jer poziva na destruktivnost, i nigde ne možete prekršiti zakone pod izgovorom verskog. Tako i bend može da izda album sa takvom tematikom, to nije kažnjivo, ali ako osnuje zajednicu koja se time bavi biće kažnjen. Sve se to ljudima nekako pomešalo i onda sublimiralo u dugokosim momcima koji sviraju malo agresivniju muziku. To je neverovatno, ali vi čak imate i pravac koji se zove hrišćanski metal, gde bendovi pevaju hrišćanske tekstove u tom žanru“.
U trećem delu nam je objasnio zašto su važne fizičke vežbe, kako će nas prečice ubiti, otkud toliko velikana među Hercegovcima, zašto je bitnije izgraditi lični nego kolektivni identitet, i koji pedagoški pristup smatra najboljim.
„Što se tiče porekla svako je ponosan na zajednicu koja ga je iznedrila, ili barem onu u kojoj se rodio. Moja životna filozofija je ipak prvo ti, individualno, sa sobom da vidimo kako i šta, pa onda sve drugo. Kao i svaka pripadnost – uvek možeš da pobegneš tamo, da se sakriješ iza nečega što možda čak i nisi ti. Nisam ni za individualizam kao takav, on jeste jedna od pošasti savremenog društva, ali opet ni za kakve krajnosti.“
Novinar: Ivan Marinković
Video: Stefan Kojić
Foto: Sara Apostolović
Komentari (0)