“Uvek je lakše onome ko ostavlja” – rečenica koju smo čuli toliko puta je čista laž.
Kada investirate svoje vreme u osobu, kada gradite zajednički život, prilagođavate se jedno drugome, hteli ili ne hteli vi postajete jedno, a nakon raskida gubite deo sebe.
Dvoje ljudi mogu da se vole i da se povređuju u isto vreme, a tu dolazimo do druge čuvene rečenice “Ne mogu sa njim, a ni bez njega”, a vi odlazite ne bi li spasili sebe.
Vremenom i ljubav može da se ugasi, kada počnu da vas izjedaju problemi i kompromisli gubite sebe deo po deo, dok na kraju na vašem mestu ne ostane prazna ljuštura, ni nalik osobi u koju se vaš partner i zaljubio.
Možete da ih krivite, da dopustite besu da vas obuzme, ali na kraju samo jedna osoba ostaje odgovorna, a to ste upravo vi – jedina osoba sa kojom morate da se nosite do kraja života.
Ljubav niko nikada neće razumeti: “Zašto odlazimo dok volimo, zašto se vraćamo”?
Samo mi razumemo kroz šta prolazimo, oslanjajući se na srce kao vodiča, jer niko nije smislio kodeks ponašanja u takvim situacijama, niti može da donosi odluke umesto nas.
Ne možemo da razumemo ni partnera, koliko god ga poznavali on ne prestaje da nas iznenađuje, pa kako onda možemo da sudimo o postojanju tuđeg bola, a i oni o našem?
Na kraju nam ostaje samo gola istina, realnost sa kojom moramo da se suočimo, ne postoji nikakvo dublje značenje, ne trošite se tražeći ga.
Ukoliko vam je za ikakvu utehu, da i oni koji ostavljaju pate, bore se za sebe isto koliko i ostavljeni, ako ne čak i više, jer moraju da žive sa mišlju kako su povredili osobu koju vole, a samim time i sebe.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
J. Babić
Komentari (0)