Scenaristkinja "Dare iz Jasenovca" otkrila NEPOZNATE DETALJE za Objektiv: Proustaške snage su i dalje JAKE

Scenaristkinja filma „Dara iz Jasenovca” Nataša Drakulić u razgovoru za Objektiv kaže da je komunistička ideologija ubila naše nacionalno biće, dok su na drugoj strani proustaške snage u Hrvatskoj jačale. Posle Jasenovca i koncentracionog logora za decu, bili smo kao ovce spremne za klanje, kaže ona. Usledila je, navodi, i „Oluja”. Sa rediteljem Predragom Gagom Antonijevićem, dodaje, predano radi na novom projektu, piše u štampanom izdanju Objektiva.

Kako izgleda saradnja sa Gagom?

– Sa njim je najlakše zato što se najbolje razumemo. Nekad razumevanje ide samo pogledom, tačno umem da procenim šta mu je na umu. Srećna sam i blagoslovena jer sam od njega toliko stvari naučila o životu i poslu. Čast mi je.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Da li ste zadovoljni kritikama i uspehom filma u Americi?

– Prošli vikend smo bili 20. na listi gledanosti u američkim bioskopima. Svim kritikama ću pristupiti natenane, iz kritika čovek može najbolje da nauči. Ali, kada neko kaže „selo Mirkovci je namerno stavljeno da bode oči”… Kad sam to pročitala, rekla sam sebi „nećeš trovati dušu”. Jer znam šta smo i kako uradili. Zato je trebalo izdržati sve ovo.

Zapravo, dobro je što su podeljene kritike.

– Jeste. Prva poruka nakon prve projekcije filma u Čikagu bila je da su ljudi guglali i saznali nove informacije o Jasenovcu, šta se sve dešavalo. Film ih je motivisao da istražuju.

Ne krijete da ste dete „Oluje”. Šta za vas znači pozdrav „Za dom spremni”?

– Strah. Totalni strah i beznađe. Pogledi ljudi kad je to počelo da se dešava opet. Odrasla sam tamo, poznajem taj kraj, slušala sam priče preživelih i kako su ubijani nemoćni starci. Ta ikonografija je počela od šahovnice koja je krenula na velika vrata, cela Tuđmanova politika koja je uključivala ustašku emigraciju.

Vaši preci su stradali u Jasenovcu?

– Da. I u Jasenovcu i u Jadovnu, previše ljudi je stradalo. Previše. Mali Buda iz filma „Dara iz Jasenovca” se zove po mom deda- -stricu Budi Drakuliću, nažalost pokojnom. Njegova dva mlađa brata ubile su ustaše.

Franjo Tuđman je tokom posete hrvatskoj dijaspori u Argentini imao susrete sa ozloglašenim ubicom iz Jasenovca Dinkom Šakićem i molio ga da svetu kaže svoju istinu. Njegova supruga Nada Šakić sahranjena je 2011. godine kao nacionalni heroj. Šta nam to govori?

– To njihovo koketiranje sa ustaštvom i ta vrsta propagande je strašna. Ne možeš koketirati sa ustaškom ideologijom. Zato je ovaj film potpuno antiustaški, ali nije antihrvatski, imam prijatelje Hrvate i nikad neću prestati da odlazim tamo, mogu da mi prete do sudnjeg dana.

Kakva je kultura pamćenja srpskog naroda?

– Evo, da se dotaknemo Prvog svetskog rata, o tome mi ne znamo mnogo, a pritom smo bili veličani kao heroji, izginuli… Kad pogledate sve te naslove, koliko su nas tada voleli, a sada moramo da se izvinjavamo za svoje žrtve.

Deca u žici u Evropi u 20. veku. Ko je uspeo da gurne pod tepih ovu istorijsku činjenicu?

– Ustaška dijaspora je mnogo jaka, i dalje. Odlično su organizovani. Najveći problem je sada u Srbiji što ne postoji taj fenomen državnosti, da volite svoju zemlju, da njoj nešto ostavljate, i to nam se obilo o glavu. Ovaj narod je fantastičan. Komunistička ideologija je toliko besprekorno brisala sve ono što je nacionalno, bili smo kao ovce spremne za klanje. Od srca bih volela da se ne stidimo što smo Srbi. Naprotiv, mi smo veličanstven narod, toliko predivnih ljudi, velikana, dobročinitelja… Pogledajte zadužbine po Beogradu, šta je sve ostavljeno.

Kako je izgledala saradnja sa stručnjakom za Holokaust Majklom Berenbaumom?

– Prvo, meni je velika čast da upoznam takvog čoveka koji ima mnogo znanja. Proveravali smo istorijska saznanja, njegov doprinos je neverovatan. Sad kreće prikazivanje filma u Izraelu u tri grada, posle toga ide Evropa. Da nema tog njegovog autoriteta i potpisa, ne bismo imali ni svetsku distribuciju. Čast mi je što sam tom čoveku stisnula ruku.

Gaga Antonijević je pominjao da se snima nastavak o „Oluji”.

– Film je jedno, serija je drugo. Treba sagledati ceo materijal, ima ga mnogo. Mnogo toga nije ušlo u film, meni je najbolnija ta linija sudbine Darinog i Budinog oca, njegovog života koji je maltene blizu njih, ali tako daleko. Prvo to treba selektovati, a onda ćemo sve snimiti. Serija će biti spremna za emitovanje na RTS na jesen, da vidimo šta je bilo sa preživelima, taj neki ciklični krug, što nam se to opet desilo devedesetih u „Oluji”. Radim na tome sa Gagom.

Ostatak teksta pročitajte u štampanom izdanju Objektiva.

Piše: MARIJA R. ILIĆ