Decenije ćutanja o STRADANJU Srba: Istina o Jasenovcu sistematski SKRIVANA u obrazovnom sistemu

Srbija ne pamti da je ijedan film u skorijoj istoriji izazvao toliko polemike u javnosti kao „Dara iz Jasenovca”. Mučno ostvarenje, kako istoričari navode za Objektiv, predstavlja zapravo bledu sliku pakla iz kog su samo malobrojni uspeli da se spasu, a o kome se decenijama na našem podneblju sistemski ćutalo.

Režiser “Dare iz Jasenovca” odgovorio na STRAVIČNE UVREDE iz Hrvatske: “Oni su taj horor napravili”

Ipak, u javnosti ima i onih koji tvrde da smo u školi sasvim dovoljno učili o stradanju u koncentracionim logorima NDH i da filmovi koji govore o ovoj tematici samo raspiruju vatru u već lošem odnosu Srbije i Hrvatske. Međutim, istina je potpuno drugačija. U udžbenicima istorije iz kojih su učili đaci sedamdesetih, osamdesetih, devedesetih i dvehiljaditih godina u starijim razredima osnovne škole, Jasenovac gotovo da se ne pominje.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

SAMO JEDNA REČENICA

Tako u udžbeniku za osmi razred iz 1974. godine autora Đorđa Grubača, kojeg je odobrio Savet za prosvetu Socijalističke Republike Jugoslavije, samo u jednoj rečenici govori se o stradanju Srba u Jasenovcu, kada se u pasusu od tri rečenice opisuje borba na Kozari, gde je samo napisano da su Srbi odatle odvođeni u Jasenovac. Apsolutno nijedna reč ne govori o stradanjima logoraša, među kojima je bilo na hiljade dece.

GENERALIZOVALI SE IZDAJNICI

I u udžbeniku iz istorije koji je u nastvnom programu za najstariji razred osnovne škole bio u upotrebi osamdesetih godina, takođe autora Đorđa Grubača, nije se davalo na značaju Jasenovcu.

ČINJENICE O JASENOVCU

– Logor Jasenovac bio je najveći koncentracioni logor smrti u tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj na prostoru okupirane Jugoslavije za vreme Drugog svetskog rata

– Formiran je u avgustu 1941. godine, u okolini istoimenog gradića, a uništile su ga ustaše aprila 1945. godine da bi sakrile svoje zločine „Radni logor Jasenovac”, kako ga naziva hrvatska državna administracija, bio je stratište za Srbe, Rome i Jevreje, svih uzrasta, polova, starosnih dobi, socijalnih, obrazovnih i drugih profila, kao i za komuniste, partizane, pomagače i simpatizere Srba, Roma i Jevreja

– Sistem Jasenovca je bio zloglasan po varvarskim metodama i velikom broju žrtava, a osmislio ga je Vjekoslav Luburić, zvani Maks, koji je bio i njegov prvi komandant

– Tačan broj žrtava u sistemima logora Jasenovac nije nikada utvrđen, a veruje se da je bilo više stotina hiljada

– Na podsticaj Diane Budisavljević, u julu 1942. započela je akcija spasavanja dece (oko 12.000) iz logora, tako što je ona preko kapetana Vermahta dobila dozvolu za odvođenje dece iz Stare Gradiške, Mlake i Jablanca u Zagreb, gde su zatim udomljavana

– U procesu „pročišćenja Hrvatske nacije”, srpska deca bila su prva koja su ubijana, zajedno sa odraslima, čak i ako su ih majke još uvek dojile

– Tokom četiri godine, između aprila 1941. i maja 1945, više od 73.316 dece ubijeno je u ustaškoj NDH, najmlađa su bila još u kolevkama, dok su najstarija imala oko 14 godina

– Od decembra 1941. do aprila 1942. u Jasenovcu su ustaše pobile 19.544 dečaka i devojčica srpske nacionalnosti, a njihovi identiteti utvrđivani su kasnije

– Bili su ubijani na najstrašnije načine, i umirali su, takođe, više nego odrasli, od bolesti, izgladnelosti, žeđi i smrzavanja Ustaše bi dovukle malu decu u Savu, vezujući nekoliko njih u džak i bacajući ih u reku, mnoga deca su poklana, spaljivana, kuvana u kazanima

– Ustaše su klale posebno oblikovanim noževima ili su ih ubijale sekirama, maljevima i čekićima

– Ovde su korišćeni najraznovrsniji oblici mučenja – metalnim predmetima čupali su nokte na rukama i nogama, ljude su oslepljivali zabijajući im igle u oči, meso su im kidali, a zatim solili, takođe su ljude žive drali, odsecali im noseve, uši i jezike sekačima za žicu, i šila im zabadali u srce, ćerke su silovali pred očima majki, a sinove mučili pred očima njihovih očeva

– Vjekoslav Luburić, zvani Maks, 9. oktobra 1942. godine je na svečanosti u Jasenovcu, koju je priredio kao proslavu godišnjice svoje krvave vladavine, u svom govoru rekao: „I tako smo vam mi u ovoj godini ovde u Jasenovcu poklali i više ljudi nego Osmanlijsko carstvo za celo vreme boravka Turaka u Evropi”

Čak se ni ne navodi ko ga je osnovao, već se generalizovano konstatuje da je reč o domaćim izdajnicima.

– U našoj zemlji domaći izdajnici i okupatori osnovali su koncentracione logore, u kojima je našlo smrt stotine hiljada ljudi. Najstrašniji logori bili su u Hrvatskoj, Jasneovac, Nova Gradiška i drugi – to je sve što su osnovci učili o stradanju nedužnih u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

DEVEDESETIH – NIJEDAN PASUS

Udžbenik iz istorije za osmi razred Stanka Perezića i Huseina Serdarevića, koji se izučavao do raspada Jugoslavije početkom devedesetih godina, nijednu rečenicu nije posvetio Jasenovcu. Samo je u opisu crnobele fotografije na kome se nazire kolona izbeglica napisano: ,,Kolone bespomoćnih staraca, žena i dece iz zbegova sa Kozare. Hitlerovi vojnici i ustaše sprovode ih u logor smrti Jasenovac”. Ni Dušan T. Bataković, koji je autor udžbenika iz istorije za osmi razred iz 2004. godine, nije gotovo uopšte dao na značaju jedinom logoru na svetu u kome su mučena deca. U ovom udžbeniku se čak nijednom ne pominje Jasenovac, već se samo u jednom pasusu navodi da su logori osnivani kako bi se „progonila radnička klasa u celoj zemlji”.

IDEOLOGIJA JAČA OD ZLOČINA

Istoričar Saša Adamović za Objektiv ističe da je nesporno da su se ustaški zločini nad srpskim narodom u NDH spominjali u udžbenicima, ali na način koji minimizira njihov krvavi pir. – Za vladajuću ideologiju i režim je bilo mnogo važnije da se stvori mit o takozvanih sedam ofanziva, kroz koje su prošli partizani u Drugom svetskom ratu. Jasenovcu i genocidu nad srpskim narodom je dato malo pažnje zbog ideologije bratstva i jedinstva. Na toj ideologiji počivala je i nova komunistička Jugoslavija. I svako pominjanje osetljivih tema je gurano ispod tepiha jer su upravo ove teme pretile da naruše veštački sklad bratstva i jedinstva – kaže naš sagovornik.

NI POSLE TITA SE NIŠTA NIJE PROMENILO

Posle smrti Josipa Broza Tita, kada je režim počeo da se urušava, prema rečima Adamovića, stvorili su se uslovi za bavljenje „osetljivim temama”. – Ne samo pitanje Jasenovca, iako je najveće stratište srpskog naroda u NDH, već i jame u kojima su završavali Srbi, ni posle smrti Broza nisu se spominjali. One su dugo godina stajale zabetonirane i nije se vršila ekshumacija posmrtnih ostataka stradalih Srba. Njihove kosti su vađene tek krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina – kaže Adamović.

KULTURA SEĆANJA

Naš sagovornik ističe da smo mnogo ranije morali prilagoditi udžbenike iz istorije stvarnoj slici Drugog svetskog rata na našim prostorima.

– Moramo negovati kulturu sećanja na stradanje srpskog naroda. Nastavnici istorije imaju obavezu da se na većem broju časova bave ovom temom. Ipak, svojevremeno je čak bila ideja da časova istorije bude što manje u našim školama jer je petooktobarski narativ govorio da treba da se okrenemo budućnosti, da se ne bavimo prošlošću. Sa Zapada su stizale sugestije da mi patimo od viška istorije. Međutim, nama primer treba da bude jevrejski narod, koji komemoriše svoje žrtve. Ni naše žrtve ne zaslužuju zaborav – kaže Adamović.

Piše: Ekipa Objektiva

Ovu i još zanimljivih priča pročitajte u današnjem izdanju štampanog Objektiva.