Na današnji dan, 22. februara po tada važećem, starom kalendaru (6. marta po novom), ispred Starog dvora u Beogradu je prvi put kao himna izvedena pesma „Bože pravde“. Povod je bio uzdizanje Srbije u rang kraljevine, što je bila dugogodišnja želja srpskog naroda, posle gotovo 500 godina čekanja.
Komponovana 10 godina ranije, povodom punoletstva knjaza Milana, „Bože pravde“ je izvođena kao završnica pozorišne predstave „Markova sablja“. Pesma je stekla veoma veliku popularnost u narodu, iako joj ni melodija ni reči nisu bile originalne. Muziku je napisao Slovenac Davorin Jenko po ugledu na „Carsku himnu“ Jozefa Hajdna, nakon što je prethodno komponovao i bivšu slovenačku himnu „Naprej zastava slave“.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Priča o nastanku teksta je još zanimljivija – kao inspiracija je poslužila Zmajeva „Jututunska narodna himna“, koja je bila jedna od najžešćih parodija tog doba, napisana da se naruga knezu Mihailu Obrenoviću. Međutim, prvi upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Zoran Đorđević je od kritike napravio hvalospev, odu tada aktuelnom knjazu Milanu, pa se tekst završavao sa „knez Milana Bože spasi“.
Nepregledne reke naroda su se tog dana tiskale oko Narodne skupštine (tada u ulici Kraljice Natalije), kako bi dočekali povratak kraljevske titule u Srbiju. Ključni uslov – podrška Austro-Ugarske, već je bio obezbeđen, naravno uz određene ustupke Habzburzima na ovim prostorima, pre svega u Bosni i Hercegovini. Skupštinom je tog dana predsedavao užički advokat Aleksa Aljo Popović, a nakon usvajanja predloga poslanici su otišli u obližnji dvor, da ga odnesu na potpisivanje kralju. Nakon čitanja kraljevskog Ukaza pred Skupštinom i usvajanja zakonskog predloga, Srbija je i formalno postala kraljevina. Dotadašnji knjaz Milan M. Obrenović IV proglašen je za naslednog kralja Srbije, pod imenom Milan I, kao prvi naš novovekovni kralj.
Istog dana je ambasador Austro-Ugarske došao u posetu kralju, pa je tako naša susedna carevina postala prva zemlja koja je priznala uzdizanje Srbije u rang kraljevine. Uveče je ispred dvora priređena velika bakljada, kao i prvo izvođenje nove državne himne. Slavlje i audijencije su trajale i naredna dva dana, pa su tako do 25. februara sve velike sile priznale Kraljevinu Srbiju.
Proglašavanje kraljevine Srbije je, pored međunarodnog ugleda, donelo i napredak u kulturi. Ozakonjena je osnovna škola, sistem gimnazijskog obrazovanja, a Srpsko učeno društvo je postala Srpska kraljevska akademija (današnja SANU). Kralj je mesec dana obilazio svoje kraljevstvo, a najveća počast mu je ukazana u Karanovcu. 19. aprila 1882. kralj Milan je, po ugledu na naše srednjovekovne vladare, miropomazan u manastiru Žiči, a meštani obližnjeg Karanovca su tim povodom uputili kralju poruku sa jednom velikom željom. Hteli su da im prvi srpski novovekovni kralj postane kum, pa je tako Karanovac promenio ime u Kraljevo.
Kraljevina Srbija će postojati do 1918, i stvaranja kraljevine SHS, a „Bože pravde“ će biti vraćena u zvaničnu upotrebu, kao državna himna, tek 2006.
Piše: Ivan Marinković
Komentari (0)