Problem sa arbanaškim pretenzijama na Kosovo i Metohiju još pre Drugog svetskog rata je uočio srpski nobelovac Ivo Andrić.
Poznati književnik tada je bio visoki diplomata Kraljevine Jugoslavije. U januaru 1939. godine na zahtev Vlade, izradio je projekat rešenja „kosovskog problema“, u kojem je predložio iseljenje dela albanskog stanovništa u Tursku, kao i podelu Albanije između Jugoslavije i Italije, prema kojem je Srbija trebalo da dobije Severnu Albaniju i luku Drač!
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Podelom Arbanije nestalo bi privlačnog centra za arbanašku manjinu na Kosovu, koja bi se, u novoj situaciji, lakše asimilovala. Mi bismo, eventualno, dobili još 200.000-300.000 Arbanasa, ali su oni većinom rimokatolici, čiji odnos sa Arbanasima muslimanima nikad nije bio dobar. Pitanje iseljavanja Arbanasa muslimana u Tursku takođe bi se izvelo pod novim okolnostima, jer ne bi bilo nikakve jače akcije da se to sprečava – predložio je Andrić u svom rešenju kosovskog problema. Nažalost, srpska Vlada nije odmah odreagovala na Andrićev projekat, uskoro je počeo i Drugi svetski rat i cela ideja rešenja kosovskog problema je pala u vodu.
Za razliku od književnih, Andrićeva politička dela su u posleratnoj komunističkoj Jugoslaviji decenijama gurana pod tepih, a o čvrstim nacionalnim stavovima jedinog našeg nobelovca niko nije želeo da govori. Jedno od tih dela je upravo referat „O arbanaškom pitanju“. U njemu je Andrić dao svoje rešenje kosovskog problema – iseljavanje Arbanasa muslimana u Tursku, kao i proširenje srpske države do luke Skadar. I pored toga što je čvrsto zastupao tezu „Balkan – Balkancima“, Andrić je podelu Albanije predložio posle susreta sa italijnskim ministrom inostranih poslova u januaru 1939. godine.
– Dozvola Italiji da uzme makar deo balkanske teritorije je manje zlo, jer je za nas u ovom trenutku važno samo jedno, a to je strategijsko osiguranje Kosova – poručio je Andrić.
– Uzimanje Skadra moglo bi u tom slučaju biti od velike moralne i ekonomske važnosti. To bi nam omogućilo izvođenje velikih hidrotehničkih radova i dobijanje plodnog zemljišta za ishranu Crne Gore.
Zbog ovog referata, Ibrahim Rugova je posle Titove smrti, kao tadašnji predsednik Društva pisaca Kosova i Metohije, tražio da se izbrišu sva dela nobelovca iz literature na albanskom jeziku.
Izvor: Objektiv.rs
Komentari (1)
Da. Srbija nije iskoristila Andrićevo vizuonarstvo ali su zato Albanci radili skoro pa do tančina samo u obratnom smeru. Zabranili su povratak proteranih Srba njih 300.000, izvršili egzodus Srba iz Zapadne Makedonije i još više Makedonaca proterali u Vojvodinu. Ni plan o isušivanja Skadarskog Jezera nije ostao nerelizovan makar kod Albanaca. Enver Hodža je u dogovoru sa Blažom Jovanovićem ali nije produbio Bojanu već kod Kusa napravo branu čija se voda trebala prostirati sve do Zrza i tom prilikom raselili oko 30.000 Srba iz Jablanice i Radonjića. Tom prilikom su do temelja sršili crkvu Jelene Anđele odnosno Anžujske u kojoj se srpska svetiteljka i prosvetitelka upokojila. U isto vreme je u Jezeru Gazivode potopljena prva od istovetne tri (treća je u Kotoru) koje je krasio najviši zvonik sa najvećim zvonima toga doba, takođe raselivši oko 50.000 Srba iz Mokre Gore. Nažalost, mi nismo čitali Garašanina, Grigorija Božovića, Ćosića i Andrića a Albanci su ih znali naizust. Šta Srbi znaju o Naimu Frašeriju, Hasan Prištini ili o Hadriju i Rugovi npr. Jedino je Srpska Lista saćinjena po Rugovinim postulatima o jedinstvenoj partiji do konačne pobede i kao što vidimo uspelo nam je.