Gradonačelnik Banje Luke Draško Stanivuković gostujući na televiziji K1 komentarisao je svoju prvu zvaničnu posetu Beogradu.
– Mi iz Banje Luke, Republike Srpske smo vezani za sve što je u Srbiji i sve što je našeg naroda – rekao je Stanivuković.
Naveo je da je zahvalan što je dobio čast da pogleda Beograd iz druge perspektive.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– To je naša najveća prestonica, glavni grad, centar – rekao je, između ostalog, Stanivuković.
Naveo je da Beograd oseća kao svoju prestonicu na šta ga je novinarka Jovana Joksimović pitala kako misli da se gradi mir i dijalog ako ne priznaje državu u kojoj živi.
– Ja priznajem. Republika Bosna i Hercegovina se sastoji od dva entiteta i ja to nikad nisam doveo u pitanje. To je činjenica. Beograd je prestonica mog naroda, a ja pripadam srpskom narodu. Zašto jedan Hrvat gleda u Zagreb. Mislim da je to prirodno – rekao je Stanivuković.
Naveo je da su imali priliku obići hram Svetog Save, Beograd na vodi… Kazao je da mu je gradonačelnik Beograda preneo i poruke predsednika Srbije Aleksandara Vučića.
Kazao je da je stajao u prvom redu na sinoćnjem otvaranju spomenika Stefanu Nemanji te da je pozdravio predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika.
– Prolazio je da se obrati, rekao sam mu „Poštovanje“. Nije mi odgovorio. Gledao me u oči. Pogledao me pogledom koji želi najgore. Pogled unezverene zveri. Ja ću uvek pružiti ruku, reći dobar dan i iskazati poštovanje – rekao je Stanivuković te dodao da lične stavove treba ostaviti po strani na zvaničnim događajima.
Okanite se Srbije. Uzeli slicno ime drzave kao sto je masa, boju zastave, veru, sta je sledeće. Paljba bre
Veze ti nemas
Da posmatramo sve kao scenski nastup, bez političkih dodataka. Bio mladi epizodista u Beogradu i ukazane mu počasti kao predstavniku grada Banja Luke... Sve po protokolu domaćina i tako stajao u prvom redu ali malo sa strane za epizodistu puna kapa. Prvak drame ide ka govornici koja je grandiozna i on treba veliki deo scene da pređe dostojanstveno da bi održao govor koji ne može biti rutinski...I onda na putu ka govornici iskače iz kulisa mladi epizodista i pokušava da dekoncentriše prvaka. Kako ga je prvak pogledao dobro je epizodista prošao.. Bez batina.. Ali prvak je prvak i navikao je na ispade ljubomore epizodista. U pozorištu svakodnevna situacija. Ništa posebno samo što se epizodisti javno ne hvale... Vidise da je mladi epizodista prefrigan, pun sebe i već se vidi u kostimu prvaka. Kako reče Šekspir ceo svet je pozornica...