Svake četvrte godine 20. januar je izuzetno važan dan za Sjedinjene Američke Države. Tačno u podne po lokalnom vremenu (18h po srednjoevropskom) u Vašingtonu počinje novi mandat predsednika i potpredsednika jedne od najmoćnijih sila sveta. Svakog četvrtog 20. januara činom inauguracije okreće se nova stranica američke istorije. Tako je bilo prethodnih 45. puta, a kako će stvari teći od momenta kada danas 46. predsednik Amerike bude položio zakletvu u Kapitolu, pitanje je na koje odgovor sa interesovanjem i pritajenom zebnjom očekuje ceo svet.
Džozef Bajden, sa svojih 78 leta, danas postaje najstariji američki predsedik u istoriji. Danas, njegov treći pokušaj “osvajanja” Bele kuće biće okončan uspehom, za razliku od prethodna dva puta kada mu to nije pošlo za rukom (1988. i 2008. godine Bajdenove predsedničke kandidature ispred Demokratske stranke bile su završene i brže nego što su počele). Interesantno je da je njegov politički put, dug 47 godina, zapravo započeo sa republikanskom ideologijom šezdesetih godina 20. veka, kada se protivio politici Ričarda Niksona, nakon čega je postao i ostao do danas pristalica demokratske ideologije. Prva Bajdenova pobeda u svetu politike dogodila se 1972. kada se kandidovao za senatora savezne države Delaver i odneo tesnu pobedu nad protivkandidatom, republikancem Džejmsom Kejlebom Bogsom. Samo mesec dana nakon toga, sreća mu je na najsuroviji način ipak okrenula leđa, jer su mu u saobraćajnoj nesreći poginule supruga i ćerka, a dvojica sinova teško povređeni. Zbog porodične tragedije, Bajden je hteo da odustane od osvojenog senatorskog mesta, ali je popustio pod nagovorima da to ne čini i zakletvu je položio u bolnici gde je bdio nad povređenim sinovima. Senatorsku dužnost je obavljao sve do 2009. godine, kada je postao potpredsednik Amerike u administraciji Baraka Obame.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ovog 20. januara Džo Bajden se zvanično useljava u Ovalni kabinet, a polaganje zakletve sa rukom položenom na Bibliju, izgledaće potpuno drugačije od uobičajenog. Inauguraciji prvi put od 1869. neće prisustvovati odlazeći predsednik Donald Tramp i prva dama Melanija.
Ceremoniju inauguracije pod nazivom „Ujedinjena Amerika“, obezbeđivaće 25.000 pripadnika Nacionalne garde i tajne službe. Mali broj prisutnih poštovaće fizičku distancu, i svi će biti sa zaštitnim maskama na licu. Stanice metroa, putevi i mostovi iz pravca Virdžinije, kao i prostor između Kapitola i spomenika Džordžu Vašingtonu, biće apsolutno zatvoreni. Neviđene bezbednosne mere, kako zbog pandemije koronavirusa, tako i zbog događaja od 6. januara, prioritetne su na današnjoj ceremoniji.
Kako će Džo Bajden tačno u podne (po srednjoevropskom vremenu u 18h) položiti zakletvu pod budnim očima bezbednosnih snaga, sa nestrpljenjem očekuje da vidi ceo svet. I dok on bude izgovarao reči: “Svečano se zaklinjem da ću verno izvršavati dužnosti predsednika Sjedinjenih Američkih Država i najbolje što mogu čuvati, štititi i braniti ustav Sjedinjenih Država” i postajao 46. predsednik, samo sat vremena kasnije počeće suđenje u okviru procesa opoziva 45. predsedniku Amerike Donaldu Trampu.
Tako će se inauguracija i impičment, dve stvari od krucijalne važnosti, dogoditi u jednom danu, gotovo u istom satu. Obe će uticati ne samo na SAD, već i na ceo svet. Da li će povratak demokratske struje na vrhovnu funkciju okrenuti novi list američke i svetske istorije, ili ćemo naredne četiri godine gledati reprizu od ranije poznatih političkih odluka i poteza? Hoće li mandant Donalda Trampa, kome su politički neistomišljenici upisali u grehe čak i to što je u Ovalnom kabinetu zamenio stari tepih novim i uneo bronzanu bistu Vinstona Čerčila u svoj radni prostor, politička istorija zabeležiti kao “anomaliju” ili godine u kojima je Amerika nepovratno zaokrenula kormilo i zaplovila potpuno novim kursom?
Da li će vremešnom Bajdenu poći za rukom da nakon položene zakletve, za početak ubedi Amerikance da je u Sjedinjenim Državama zapravo sve u redu? Događaji iz prethodnih meseci ni najmanje ne ostavljaju utisak da su u carstvu demokratije baš sve ruže u punom cvatu. Trebamo li posebno mi na Balkanu da brinemo zbog ponovnog dolaska na vlast Demokratske stranke ili će ovog puta oni imati mnogo ozbiljnog posla u svojoj zemlji, pa neće biti vremena za rešavanje balkanskih problema?
Hoće li Tramp ostati upamćen samo kao prvi predsednik u istoriji kojem je dva puta Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao opoziv, ili će mu ime biti upisano zlatnim slovima zbog toga što je prvi predsednik poslednjih decnija tokom čijeg mandata nije započet ni jedan novi rat?
U Vašingtonu se danas ispisuje istorija, a odgovore na sva pitanja doneće nam naredne četiri godine.
Piše: Dragana Stupar
Komentari (0)