Internacionalni recept za uspeh iz Zvezdine kuhinje: Pomešati Mediteran, vrelinu Italije i led Sibira!

U periodu smo godine kada nema živog fudbala, međutim, prelazni rok ume nekada da bude mnogo zanimljiviji od dešavanja na terenu.

Nije bitno koji vam je tim u srcu kada iz dana u dan i iz sata u sat osluškujete najnovije informacije o dolascima ili odlascima fudbalera iz omiljenog vam kluba. Nije baš da je naš fudbal “na visokoj nozi”, ali to nam je – što nam je.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Tema ovog teksta je interesantan podatak koji se tiče trenera Crvene zvezde u zadnjih nekoliko godina. Naime, Miodrag Božović, Vladan Milojević i Dejan Stanković imaju “omiljene” države iz kojih dovode pojačanja. Grof je bio zadužen za Rusiju, Miloje za Grčku, dok je Stanković opredeljen za Italiju u kojoj je napravio grandioznu karijeru.

Naravno, svako od pomenutih trenera je sentimentalno vezan za nabrojane zemlje, pa ne čudi da najviše poverenja ima u fudbalere iz tog prvenstva.

Tako je Božović na startu svog mandata odmah doveo Mičela Donalda, Damijana Le Taleka iz ruske Mordovije, Uga Vijeiru iz moskovskog Torperda, dok su godinu dana kasnije je takođe iz Rusije stigli Gelor Kanga i brzo zaboravljeni Tomas Fibel.

I pogodio je Grof sa četiri od pet fudbalera.

Donald, Le Talek, Ugo i Kanga su ispisali istoriju na Marakani. Holanđanin je postao prvi kapiten stranac, Le Talek je odigrao više od 100 utakmica u dresu srpskog šampiona, a Ugo i Kanga su vrlo brzo ušli među srca svih navijača Crvene zvezde svojim golovima i briljantnim partijama.

Fibel je najavljivan kao vrlo dobro pojačanje, međutim, nije se baš najbolje snašao i ubrzo je ostao bez mesta u timu, što je kasnije usledilo i prevremenim odlaskom iz Beograda.

Kada je reč o Vladanu Milojeviću, poznato je to da je pre dolaska na Marakanu sa uspehom predvodio grčki Panionios, dok je sjajne rezultate postizao na malo južnijem Kipru, kada je bio trener Omonije.

I on je kao i njegov prethodnik imao svog “favorita”, a to je bila Grčka.

Upravo je odatle 2018. godine stigao El Fardu Ben, najbolji stranac koji je ikada zaigrao u Crvenoj zvezdi. Zahvaljujući poznanstvu sa Milojevićem, on je brže-bolje ubedio čelnike Olimpijakosa da ga puste na Marakanu, što se i ostvarilo.

Od samog dolaska je bilo očigledno o kakvom se igraču radi, a 110 mečeva, 57 golova i 29 asistencije, dovoljno govore o njegovom kvalitetu. Bio je heroj ulaska u prvu Ligu šampiona sa dva gola u preokretu protiv Salcburga, a svoje snove ostvario je u Napulju kada je prvi put bio strelac u elitnom takmičenju. Ben je i dan danas na Marakani i jedan je od ključnih igrača ove generacije.

Šta reći o Marku Marinu? Srpsko/nemačkom Mesiju koji je godinu i po dana dominirao srpskim terenima i bio pokretač tima Vladana Milojevića. Stigao je takođe iz Olimpijakosa i vrlo brzo se navikao na ovdašnji fudbal. Majstor jednom, majstor uvek. Diskretni je junak pobede nad Liverpulom, kada je kod prvog gola, pogodio Pavkova u trepavicu iz kornera.

Nije imao učinak kao njegov “kolega” Ben, ali evidentno je da je za klasu ili dve iznad Superlige i pri prvoj velikoj ponudi, uprava je morala da pusti Marina da nastavi karijeru van Beograda.

Stanković i Italija su u neraskidivoj vezi već više od 20 godina.

Počev od Lacija, pa preko Intera, do Udinezea gde je pekao fudbalski zanat, pre malo više od godinu dana stigao je u Beograd.

Pored stručnog štaba koji pretežno čine ljudi sa “čizme”, popularni Deki je prošlog leta, doveo i prvog fudbalera iz te zemlje – Dijega Falćinelija.

I on mu se vrlo brzo isplatio. Kako njemu, tako i čitavom klubu. Nakon košmarne noći u Nikoziji i promašenog penala, Falćineli je vrlo brzo ušao u “fazon” i počeo da postiže golove na svim frontovima. Trenutno je na koti od 9 pogodaka, međutim, nesumnjivo je da će ih biti još u nastavku prvenstva.

Stanković nije želeo na njemu da se zaustavi, pa je kao naredno pojačanje doveden Aksel Bakajoko. Izdanak škole Intera i brzonogi vezista koji je do skoro bio stacioniran u Sent Galenu. Njegov debi će verovatno biti protiv Milana polovinom februara, ali sigurno se mladi Francuz neće ispostaviti kao promašaj.

Da to ne bude kraj, Stanković je odlučio da još jednog igrača iz Italije pridoda svom “rosteru”. U igri je trenutno nekoliko fudbalera, a među njima su Simone Edera, napadač Torina, kao i Filipo Falko, kreator igre Lećea, koji ima 28 godina i ozbiljan CV u svojim nogama.

Inače, Falka zovu “Mesi iz Salenta”, a još klubova je zainteresovano za ovog igrača osim Zvezde. Navodi se da su to Parma, Krotone, kao i jedan klub iz Emirata. Njegova cena se procenjuje na 1,5 milion evra.

Što se Edere tiče, to će biti malo teži posao, pošto je sve više timova iz elitnog ranga italijanskog fudbala zainteresovano za njegove usluge već ove zime. Podsetimo, važnu ulogu u njegovom eventualnom dolasku mogao bi da ima i Siniša Mihajlović, koji je napadaču Torina “fudbalski otac”, pošto mu je upravo on dao šansu u seniorskom fudbalu, kod njega je postigao svoj prvenac u dresu Torina, kasnije ga je doveo na pozajmicu i u Bolonji.

PIŠE: Nikola Husein