Nenad Lalatović je jedan od simbola srpskog fudbala poslednjih nekoliko godina. Neko bez koga ne bi mogao da se zamisli vikend na livadama širom Srbije, ali i pored svih uspeha koje postiže sa osrednjim klubovima, mnogi ga i dalje ne smatraju kvalitetnim stručjnakom.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ipak, šta god mislili o njemu, voleli ga ili ne, niko ne može da ospori njegovu sjajnu fudbalsku filozofiju i čudne metode koje godinama daju rezultate.
Nakon kapitenske trake u Zvezdi i solidne karijere, koja je vrlo lako mogla da bude i izuzetno uspešna, popularni Lalat se okrenuo trenerskom poslu i direktno iz kopački “ušao” u cipele.
Počeo je u Sremu, da bi preko Proletera stigao do Voždovca, gde je počelo da se priča o njemu. Pobedom nad Zvezdom skrenuo je pažnju na sebe, a trend pobeda nad Večitim rivalima se nastavio do dana današnjeg. U Napretku je 2014. godine direktno kumovao tome da Zvezda nakon sedam godina osvoji titulu, pošto je sa limitiranim timom uspeo da sruši Partizan i na najbolji način pomogne bivšem klubu.
To je bio jasan znak da će povratak na Marakanu uslediti vrlo brzo. Tako i bi, pa je Lalatović tog leta nasledio Slavišu Stojanovića i dobio priliku da krene od nule. Kažemo od nule, zbog toga što je UEFA te sezone izbacila srpskog šampiona iz Evrope i bacila ih u još veći kanal.
Tim se potpuno raspao, a harizmatični Lalatović je to iskoristio da u prvi tim “gurne” Jovića, Rajkovića, Grujića, Jovanovića i Ristića i tako klubu u narednom periodu donese prekopotrebnih 15.000.000 evra uzrokovane njihovom prodajom. Nije se slavno završio njegov boravak u Zvezdi, napustio je nakon godinu dana, a sreću i iskustvo sticao je okolnim putevima. Preko Čačka, Novog Sada, Banovog Brda i Niša, pa je opet stigao u Novi Sad.
Imao je i jednu neuspelu epizodu na mestu selektora mlade reprezentacije, ali na Evropskom prvenstvu nije uspeo da prođe grupnu fazu, pa se taj angažman završio i pre nego što je počeo.
Kroz karijeru je stvarao sjajan odnos sa igračima, “vukao” ih iz kluba u klub. Pravio velike rezultate sa skromnim timovima, forsirao mlade igrače i pokazivao ozbiljan “njuh” za fudbalere koji će napraviti velike karijere. Primeri su Adam Marušić i Rade Krunić, sadašnje vedete Lacija, odnosno Milana. Jednog je stvorio u Voždovcu, dok je drugog “klesao” u čačanskom Borcu.
Da ne bude sve tako idealno, Lalatović je sve češće dolazio u sukobe sa navijačima, upravom klubova, pa i novinarima i to je u neku ruku postao njegov zaštitni znak. I njegove izjave su postale hit među ljubiteljima fudbala, a posebno je “ratovao” sa navijačima Partizana, koji ga pri svakom dolasku u Humsku počaste sa psovkama i po kojim topovskim udarom, što prema njegovim rečima njemu i njegovim igračima daje dodatni motiv da redovno uzimaju bodove crno-belima.
Kao kruna njegove karijere došao je osvojen Kup Srbije prošle godine, kada je u finalu savladao upravo Partizan, a interesantno je to da je u tri uzastopna meča u razmaku od samo nekoliko sedmica, svaki put bio bolji od kolege Miloševića.
Da je stvorio idiličan odnos sa igračima, pun poverenja i obostranog poštovanja, govori i scena od pre mesec dana, kada je pred novinare i javnost izašao i direktno zamolio vrh države da svim zaposlenima na Karađorđu budu isplaćene plate i sva dugovanja i time pobrao simpatije cele Srbije.
Ne, to nije uradio planski, ne skuplja poene, već radi srcem. A, bez srca se u fudbalu ne može, zato je Nenad Lalatović to što jeste. “Ludak” našeg fudbala iliti srpski Marselo Bijelsa.
Piše: Nikola Husein
OBJEKTIV INTERVJU – Nenad Lalatović: Biću selektor Srbije, ali samo pod jednim uslovom!
Komentari (0)