U eksluzivnom intervju za štampano izdanje Objektiva, ministar Tomislav Momirović pričao o izazovima na svom novom poslu.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović u razgovoru za Objektiv kaže da mu se zbog funkcije život promenio preko noći, jer je odgovornost veća, a zaduženja kompleksnija. Poziv od predsednika Aleksandra Vučića se ne odbija, dodaje, a ne osvrće se ni na kritike oponenata da je surovi kapitalista koji je rođen sa zlatnom kašikom.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Moja politika je da čovek, pa i država, mogu da se protegnu onoliko koliko je jorgan dugačak. Ne može preko toga, jer smo onda rasipnici i ne mislimo o budućnosti svoje dece – ističe Momirović.
Kakav je osećaj izaći iz zone komfora i da li vam se život promenio?
-Ono što je prethodilo mom izboru za ministra sigurno ne može da se nazove zonom komfora. Taman što smo završili veliki posao i pustili hotel u rad, izbila je ova pandemijska kriza i hotelijerstvo u Srbiji i svetu se našlo u najvećem problemu od Drugog svetskog rata. Trebalo je sačuvati operativnost biznisa, kao i radna mesta. Poziv da uđem u vladu došao je u trenutku kada se moja porodica bori za očuvanje naše porodične kompanije, redovnih prihoda za naše zaposlene i obezbeđivanje budućnosti za našu decu. Život mi se promenio, jer je sada odgovornost još veća i zaduženja su daleko kompleksnija, a slobodnog vremena je nemerljivo manje.
Mediji su vas najavljivali kao novog ministra privrede, ali pala je odluka da dođete na mesto na kom je bila Zorana Mihajlović. Da li je to i za vas bilo iznenađenje?
– Nisam sebe nikad video kao političara, ministra u bilo čijoj vladi. Međutim, kada vas pozove predsednik Srbije Aleksandar Vučić, taj poziv se ne odbija.
Od vas se očekuje mnogo posla i rezultata za kratko vreme. Kako ćete opravdati poverenje predsednika i premijerke?
– Da parafraziram predsednika, od mene se očekuje da budem „tvrd i odlučan”. U pitanju je resor koji je krovni za najvažnije infrastrukturne projekte, projekte koji će promeniti izgled, način života i podići poslovnu klimu na jedan evropski nivo.
Koje probleme ste zatekli u resoru koji vodite?
– Sve one koji običan Srbin zatekne kada krene da gradi nešto, recimo svoju kuću. Od vremenskih prilika, međa, dozvola za rad, nabavke građevinskog materijala, do majstora i dinamike njihovog rada. Šalim se malo, ovde su u pitanju veliki državni projekti od nacionalnog značaja, podržani međunarodnim ugovorima, koje izvode najpoznatije svetske kompanije. Svaki projekat koji je trenutno u realizaciji ili pripremi ima maksimalnu podršku našeg ministarstva u cilju njihove realizacije i ispunjenja preuzetih obaveza i rokova.
Javno ste upozorili strane partnere da više nikada neće raditi u Srbiji ako ne budu ispoštovali rok koji su dali za završetak radova na brzoj pruzi Beograd –Novi Sad. Kakvu poruku zapravo šaljete, zašto strani partneri poslove sa Srbijom odlažu do poslednjeg trenutka iako im je sve plaćeno? Da li su umislili da su jači od države?
-Ta retorika je bila neophodnau tom trenutku, jer smo se suočili s nepotrebnim preprekama, koje ne bi trebalo da postoje među prijateljima i partnerima, a mi tako posmatramo sve naše kompanije koje su angažovane na infrastrukturnim projektima. Sve izazove smo prevazišli, ali svima mora biti jasno da je ovde poslodavac država i da su u pitanju narodne pare.
Zbog protivljenja povećanju minimalne cene rada zaradili ste epitet surovog kapitaliste, koji je pritom
rođen sa zlatnom kašikom.
– U odgovoru na prvo pitanje sam pojasnio mnoge stvari. Moja politika je da čovek, pa i država, mogu da se protegnu onoliko koliko je jorgan dugačak. Ne može preko toga, jer smo onda rasipnici i ne mislimo o budućnosti svoje dece.
Kako želite da vas građani Srbije upamte?
– Kao ministra, deo tima predsednika Vučića, koji je potpuno promenio izgled zemlje kada je reč o infrastrukturi i obezbedio posao za domaću građevinsku operativu.
Piše: Marija R. Ilić
Ovu i ostale zanimljive priče na temu politike, društva, hronike, sporta i zabave možete pročitati u štampanom izdanju novina Objektiv.
Komentari (0)