Za mnoge generacije naših predaka je odlazak na služenje vojnog roka predstavljao izuzetnu čast, a ujedno i ključni period u odrastanju, nakon kojeg su momci definitivno postajali muškarci. Nesposobnost za vojsku je stoga smatrana velikom sramotom, a regruti su na odsluženje ispraćani uz veliko slavlje, koje je znalo da potraje i danima. Retke su, nažalost, generacije naših predaka koje nisu zapamtile nijedan rat, pa je za muškarca oduvek bilo neophodno da savlada rukovanje oružjem i razne druge veštine, ali i da se navikne na vojničku disciplinu. Mnogima, naročito iz ruralnih krajeva, odlazak u vojsku je značio prvi odlazak daleko od sela, upoznavanje sa modernim načinom života, ali i novotarijama kao što su radio, televizija ili diskoteke.
Vojnici su uživali veliko poštovanje građana, imali su razne povlastice tokom odsluženja roka, a bili su od neprocenjive koristi u pomoći civilnom stanovništvu prilikom izgradnje različitih infrastrukturnih projekata, ali i nepogoda. Nakon poslednjih ratova na Balkanu i demokratskih promena u Srbiji su došla neka druga vremena. Mladićima je prvo 2003. omogućeno da vojni rok služe u kasarni ali bez oružja ili civilno, što je ustvari predstavljalo društveno koristan rad u nekoj od ustanova koje se finansiraju iz budžeta. Vojni rok je neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata trajao 3 godine, da bi se zatim, otprilike na svakih 10 godina skraćivao. Na samom kraju, a poslednja je bila decembarska klasa 2010, vojnici su služili samo 6 meseci.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Obaveza redovnog služenja vojnog roka nikada nije ukinuta, već je odlukom Skupštine iz januara 2011. godine samo obustavljena. Od tada se vojni rok služi isključivo dobrovoljno, ali se ipak svi mladići koji navrše 17 godina uvode u vojnu evidenciju, jer je ostala obaveza služenja u rezervnom sastavu.
Ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka se u poslednje vreme razmatra ne samo u našoj zemlji, već i u Mađarskoj i Nemačkoj. Ona već postoji u Švedskoj, Austriji, Rusiji, Turskoj, Kipru, Grčkoj, Danskoj, Estoniji, Finskoj, Norveškoj, i još oko 60 zemalja. Šta o toj ideji misle građani Beograda pogledajte u anketi Objektiva:
Video: Danilo Krša
Piše: Ivan Marinković
Komentari (0)