Jedna veoma turbulentna i uzbudljiva decenija je za nama. Ljubitelji košarke, a naročito NBA lige, su tokom ovih 10 godina imali prilike da vide najneverovatnije momente, one radosne, a nažalost i one tužne.

Period od 2010. do 2020. godine će sigurno biti jedan od onih koji će se decenijama u budućnosti prepričavati, pošto je doneo mnogo toga neverovatnog u NBA ligu.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Mi smo se odlučila da vam prikažemo 11 momenata, koji su po našem mišljenju obeležili NBA ligu u prethodnoj deceniji.

Kanadsko čudo

Jedna od najšokantnije osvojenih titula zauzela je poslednje 11. mesto na našoj listi, ali daleko od toga da je najmanje značajna. Uspeh Toronta, koji apsolutno niko nije očekivao sasvim sigurno zaslužuje da se nađe na ovom spisku.

Reptorsi su u sezonu 2018/19 ušli mnogi bi rekli standarno. Momenat koji je obeležio leto pre početka sezone je trejd Derozana u San Antonio, odnosno Lenarda u Toronto. I pored toga nije se očekivalo da kanadska ekipa može da napravi senzaciju.

Sjajnim partijama Reptorsi su se dokopali druge pozicije na Istoku, što je bio blagi korak u nazad s obzirom da su prethodnu sezonu završili na samom vrhu. Tokom čitave sezone sazrevao je sjajni Paskal Sijaka, dok je Kajl Lauri preuzeo ulogu lidera ekipe.

Iako su na iznenađenje svih poraženi u prvom meču serije sa Orlandom, nastavak je bio poguban za ekipu sa Floride. Na red je došla teška serija sa ekipom Filadelfija, a magičan koš za pobedu Kavaj Lenarda obeležio je ovu seriju.

Milvoki predvođen Janisom čekao je Kanađane u finalu Istoka. Dve pobede nagovestile da bi tim iz Viskonsina mogao da se dokopa velikog finala, ali nije bilo tako. Reptorsi su preokreuli od 0:2 do 4:2, a Baksi su propustili veliku šansu.

U finalu ih je čekala ekipa neprikosnovenog Golden Stejta, koji je bio dosta oslabljen. Povrede su bile te koje su omele tim iz Ouklanda da dođe do novog trofeja. Prvo izostanak Iguadale, potom Tompsona i Durenta, ostavili su Stefa Karija samog na terenu, tako da je Toronto posle šest utakmica došao do svog prvog trofeja NBA lige.

Hrabro srce iz Kolorada

Teška situacija sa koronavirusom potresla je kompletan svet, pa tako i onaj sportski deo. Nova šansa i povratak na parkete omogućili su navijačima širom planete da posmatraju jedno veliko čudo od ekipe sa Zapada, koje predvodi momak iz Sombora.

Denver Nagetsi su završili kao treći na Zapadu, posle završetka regularnog dela sezone u “mehuru”, a ekipe Lejkersa i Klipersa nisu ulivale nadu da bi tim iz Kolorada mogao da se nađe u samoj završnici. Prvi protivnici su im bili igrači Jute, koji su završili na šestoj poziciji.

Iako su Nagetsi pobedili u prvom meču nakon produžetaka, nastavak serije je izgledao veoma loše po ekipu Majka Melouna. Džezeri su dobili naredne tri utakmice, čime su došli na korak od velike pobede i plasmana dalje. U trećem meču ove serije prvi put u istoriji plej-ofa se dogodilo da dva igrača imaju 50+ poena, to su bili Džamal Marej (50) i Donovan Mičel (51).

Onda se prvi put probudilo srce iz Kolorada. Na krilima upravo Mareja i Nikole Jokića, Denver je napravio neverovatnu senzaciju, pošto je uspeo da se vrati u seriju, a potom i pobedi nakon minusa od 1-3, što je bilo ekstremno teško.

Tako izmorena ekipa Denvera došla je na noge Klipersima, koji su već bili viđeni kao glavni kandidati za novog NBA šampiona. U takvoj atmosferi je i krenula serija, jer je tim iz Los Anđelesa poveo sa 1:0 u seriji. Nagetsi su uspeli da uzvrate u narednom meču, a onda se ponovo dogodio pad i odjednom su Klipersi vodili sa 3:1.

Malo ko je verovao da bi Denver mogao ponovo da se vrati iz takvog minuta, naročito dva puta u jednom plej-ofu, pošto nikome to pre nije pošlo za rukom. Ipak, ponovo je proradilo srce iz Kolorada, ovoga puta u grudima Nikole Jokića. Ponovo je Denver nošen Somborcem i momkom iz Kanade iznenadio kompletan košarkaški svet.

Nagetsi su došli do finala Zapada, ali tamo nisu uspeli po treći put da naprave senzaciju, Lejkersi su pobedili, a kasnije su i osvojili prvenstvo. Serije protiv Jute i Klipersa svakako su pokazale mogućnosti ove mlade, ali talentovane ekipe.

Tripl-dabl bez poena

Jedno od najprestižnjih statističkih dostignuća u košarci je defintivno tripl-dabl, a do njega uglavnom dolaze oni najbolji igrači ekipa, pa neki bi rekli i lideri. Kroz istoriju je veliki broj košarkaš postizao tripl-dablove, ali nikad niko kao on.

U sezoni kada je ekipa Golden Stejta došla do svoje pete titule, Drejmond Grin je bio tek četvrti igrač Voriorsa. Ispred njega su po svim brojkama bili Stef Kari, Kevin Durent i Klej Tompson, ali Grin je odrađivao onaj prljavi deo posla u igri.

Na neki način čini se da je Grin jedan od onih košarkaša kome lična statistika nije bitna, a naročito broj poena koji postiže na utakmici. Zbog toga je on bio idealan za ovo dostignuće.

Na meču Voriorsa i Grizlisa u februaru 2017. godine Drejmond Grin je ispisao istoriju košarke, pošto je postao prvi igrač koji je zabeležio tripl-dabl bez poena. Naime, on je na toj utakmici uhvatio 12 skokova, upisao 10 asistencija i ukrao 10 lopti, pored toga je upisao 4 poena i 5 blokada.

“Mehur”

Kada je pandemija koronavirusa početkom 2020. godine pogodila planetu sva sportska takmičenja su otkazana pa tako i NBA liga. Nedeljama se razmatralo, kako i na koji način nastaviti regularni deo sezone, koji je bio u punom jeku.

Bilo je raznih predloga od toga da se sve kao i pre nastavi uprkos koronavirusu, do toga da se liga potpuno otkaže, jer nije bilo jasnog rešenja na vidiku. Ipak, najjača sportska organizacija na svetu ne bi nosila taj epitet da ne može da izađe iz ovakvih problema.

Početkom juna doneta je odluka da će se NBA liga nastaviti u “mehuru”. Ovo je podrazumevalo da će 22 ekipe regularni deo takmičenja okončati u Orlandu, u okviru “Diznijevog sveta”, a da će tamo potom biti održan i plej-of.

Na neverovatnom prostoru od 101 km2, što je nešto manje od trećine urbanog dela Beograda, odjednom su iznikle montažne košarkaške hale i teretane, koje su bile tu da igračima i stručnom štabu pruže sve uslove za pripremu.

Gomila hotela i restorana je otvoreno samo da bi obezbedila smeštaj i hranu za igrače. Kovid ambulante su bile po čitavom kompleksu da bi u svakom trenutku mogli da testiraju potencijalno zaražene. Najveći uspeh ovog “mehura” je činjenica da se nijedan čovek unutar njega nije zarazio koronavirusom.

Pola čovek, pola tripl-dabl

Godinama mnogi na negativan način komentarišu lik i delo Rasela Vestrbruka, ali nešto mu se ipak ne može osporiti. Upornost i srce. Upravo ta dva elementa u najboljem smislu opisuju sjajnog plejmejkera, koji definitivno obeležio prethodnu deceniju.

Nakon poraza Oklahome od Golden Stejta u finalu Zapada 2016. godine, Kevin Durent je napustio ekipu i pridužio se Voriorsima, tako da je Vestbruk ostao sam u Tanderima. To mu je i dalo motiva da dokaže svima da je najbolji košarkaš u ligi.

Prvih mesec dana su već mogla da nagoveste šta bi Vestbruk mogao da uradi, pošto je beležio u proseku 31.2 poena, 10.5 skokva i 11.3 asistencija. Ono što je fascinantno jeste da je Vestbruk te sezone odigrao 81 utakmicu, a brojke iz oktobra su ostale tokom čitave sezone, tako da je on postao drugi igrač u istoriji sa tripl-dablom u proseku u sezoni.

Tog 10. aprila 2017. godine Vestbruk je asistencijom za Semaža Kristona zabeležio svoj 42 tripl-dabl u sezoni, čime je postao aposlutni rekorder po broju tripl-dablova u sezoni prestigavši legendarnog Oskara Robertsona.

Koliko tripl-dabl može da se dovede u kontekst sa Raselom Vestbrukom govori još jedno njegovo dostignuće. U pobedi Tandera nad Lejkersima (119-103) 2. aprila 2019. godine, upisao je 20 poena, 20 skokova i 21 asistenciju čime je postao prvi igrač od Vilta Čembrlena iz 1968. godine sa brojkom 20 u tri statističke kategorije.

Izdaja

Već smo pomenuli da je jedan od glavnih pokretača Rasela Vestbruka da dođe do velikih rekorda bio odlazak Kevin Durenta iz Oklahome. Ipak, ovaj događaj je izavao kompletnu buru u javnosti, naročito među navijačima još od prelska Lebrona Džejmsa u Majami.

Da se za početak malo vratimo u prošlost. Durent je izabran kao drugi pik 2007. godine od Sijetl Supersoniksa (danas Oklahoma siti Tander). Kroz par sezona se videlo da bi mladi Kevin mogao da postane lider ove franšize, a izbor Vestbruka i Hardena na draftu stvorio je šampionske ambicije.

Prvi veći iskorak Tandera je bio finale Zapada sa Dalasom u kome su ubedljivo poraženi sa 4:1, a Maveriksi su kasnije postali šampioni. Naredne sezone Oklahoma je stigla do velikog finala, ali su ponovo doživeli debakl, ovoga puta od Majami Hita.

Harden je napustio Oklahomu posle ovog “neuspeha”. Sledeća sezone nije bila toliko sjajna s obzirom da je Vestbruk bio povređen u seriji sa Memfisom, nakon čega su Tanderi i Durent eliminsani u polufinalu Zapada.

Sledeća sezona je bila verovatno najbolja u karijeri Kevina Durenta jer se dokazao kao pravi lider i beležio je 32 poena, 7.4 skoka i 5.5 asistencija u proseku. Međutim i ta sezona je završena u finalu Zapadne konfrencije, jer je ovoga puta bila bolja ekipa San Antonija.

Naredne dve sezone, ispostaviće se, biće mu dve poslednje u dresu Tandera. Sezonu 2014/15 Durent je proveo više u lečenje od povreda nego u igranju košarke, a plus se njegova ekipa nije plasirala u plej-of. Naredna sezona se najavljivala kao ključna u kojoj Oklahoma može do titule.

Tanderi su se ponovo dokopali finala Zapada, a ovoga puta je rival bila ekipa Golden Stejta, koja je te sezone igrala fantastično. Nakon šest utakmica bilo je nerešeno 3:3 i ovo je bila prava šansa da se Durent i Vestbruk dokažu, ali nije bilo tako. U neizvesnoj sedmoj utakmici Golden Stejt je slavio, a to je značio i kraj za Durenta.

Naredne sezone se priključio upravo Voriorsima sa kojima je oformio verovatnu najjaču ekipu ikada napravljenu. Kasnije je postao dvostruki šampion NBA lige i dvostruki MVP-finala. Ipak izdaja koju je napravio odlaskom iz Oklahome ostavila je večan trag u srcima navijača.

Nemac doneo titulu u grad kauboja

Trka za šampiona NBA lige 2011. godine verovatno je jedna od najzanimljivijih u istoriji u košarke, ali ona nije tako izgledala na samom startu. Svima je bilo jasno da bi Majami mogao da bude favorit sa Istoka, dok je Zapad bio nešto izjednačeniji.

Svakako su Lejkersi i Sparsi bili glavni favoriti za veliko finale. “Jezeraši” su godinu dana ranije došli do prstena, dok su Sparsi tražili povratak na šampionsku stazu. Treći na Zapadu je bio Dalas, kome niko nije davao prevelike šanse, a kamoli i da ih uvede u priču o borbi za titulu.

Mavsi su na početku sezone uradili jednu veoma bitnu stvar, lidera ekipe Dirka Novickog su produžili na još četiri godine. Potom je u trejdu doveden Tajson Čendler iz Šarlota, a u ekipi su od ranije bili iskusni Džejson Kid, Džejson Teri i Šon Merion. U tom timu su bila i dvojica igrača sa ovih prostora, Saša Pavlović i Peđa Stojaković, ali je Pavlović ubrzo napustio Dalas.

Na prvi pogled činilo se da ta ekipa nema nikakav šampionski potencijal, ali tim koji je sklopio Mark Kjuban imao je srce i vrhunsku pripremu. Prvo su posle šest mečeva pali Trejl Blejzersi, da bi potom bila pregažena ekipa Los Anđeles Lejkersa sa 4:0 u polufinalu Zapada.

Nakon toga odjednom su svi primetili momke iz Teksasa. Oklahoma nije pružila adekvatan otpor i nakon pet mečeva završila je takmičenje sa Mavsima. U finalu je došao “Golijat” u liku ekipe Majami Hita sa okupljenom velikom trojkom.

Činilo se da je ovo vreme za prvu titulu Lebrona Džejmsa, ali nije sa baš on za sve pitao. Dalas je fantastičnom taktikom skoro potpuno eliminisao zvezdu Majamija, dok ostatak tima sa Floride nije bio na nivou, tako da je potpuno neočekivano trofej Larija O’Brajana završio u vitrinama Maveriksa, a za MVP-a je proglašen Dirk Novicki.

73-9

Ekipa Golden Stejta je u sezoni 2014/15 došle do osvajanja četvrtog trofeja u istoriji franšize, a niko nije ni mogao da predpostavi da bi tim iz Ouklanda mogao da dodatno podigne lestvicu.

Voriorsi su napravili neverovatan start sezone, nešto što niko nije mogao da zamisli. Nakon oktobra i novembra bili su bez poraza, a 11. decembra nakon pobede nad Torontom (112:109) sa skorom 21-0 zabeležili su najbolji start sezone jednog kluba u istoriji četiri sporta SAD-a.

Niz pobeda prekinut je pred sam kraj 2014. godine, tačnije 25. decembra pošto su poraženi od Milvoki Baksa (108:95), ali to nije bio kraj rekorda. Na dan na koji svi vole da zbijaju šale 1. april, Voriorsi su poraženi od Bostona (109:106) na svom parketu, što je bio prvi poraz Golden Stejta te sezone na domaćem terenu posle 54 vezane pobede, računajući i prethodnu sezonu.

Na samom kraju sezone Voriorsi su imali skor od neverovatnih 73-9, što je najveći broj pobeda koji je jedna ekipa zabeležila u sezoni. Pored toga Golden Stejt je te sezone postavio sledeće rekorde: najviše pobeda u gostima (34), najviše pobeda u gostima na startu (14), najviše postignutih trojki (1077), postali su jedini tim u istoriji koji nije imao dva vezana poraza.

Ipak, ova sezona je završena izuzetno loše uprkos fantastičnom poslu u regularnom delu. Poraz od Klivlenda u sedam utakmica u finalu NBA lige, mnogo je zaboleo franšizu iz Ouklenda, koja je do tada izgledala nepobedivo.

Karijeva revolucija

Dolazak Stefa Karija u ligu 2009. godine nije propraćen sa naročitom pažnjom jer je ona bila rezervisana za Blejka Grifina, a kasnije i Džejmsa Hardena. Sin čuvenog Dela Karija je izabran kao 7. pik od strane Golden Stejt Voriorsa.

Plejmejker koji je došao sa Dejvidsona bio je atipičan u odnosu na ono što smo viđali u najjačoj ligi na svetu do tada. Veliki problem na početku karijeru mu je bila igra sa loptom, odnosno ono što Amerikanci zovu “ball handling”. Šut za tri poena je bio sve što je imao, ali je odlučio da napreduje.

U narednim godinama je znatno unapredio kontrolu lopte i dodatno je usavršio šut za tri poena do te mere da je bio u samom vrhu lige. Kari je 2012. godine produžio ugovor sa Voriorsima na četiri godine za 44 miliona dolara, a tada su pojedini košarkaški “stručnjaci” pokušali da se naprave pametnim, pa su rekli mnoge loše stvari za njega.

Zbog povreda zglobova koje je vukao nekoliko godina u nazad, rekli su da nema više zglobove, da nije dobar asistent, da je loš defanzivac, da je jedino što ima šut. On im je u narednim sezonama dokazao da su napravili kardinalnu grešku i veoma lošu procenu.

Šut za tri poena, koji je bio glavno Karijevo oružje bio je apsolutno potcenjen, a on je odlučio da baš to upotrebi protiv svih. Korelacija između broja šutnutih trojki Voriorsa, a naročito Karija, i pobeda pokazala da su šanse da pobedite mngoo veće ako šutnete više trojki.

Bilo je mnogo sumnji u ovu priču. Mnogi su smatrali da je nemoguće toliko navežbati šut za tri poena i da se kroz istoriju mnogo više koristila poludistanca kao efikasno oružje za pobede. Ipak, Kari je apsolutno pobio sve ove tvrdnje.

Pored toga što je Kari bio neverovatno efikasan sa 45% šuta za tri poena, to nije bila srž njegovog uspeha. Poenta je bila u pokušajima. Ono što je Karija podiglo i činlo ga smrtonosnim bilo je samopouzdanje i upornost. U svakom trenutku je bio u stanju da proizvede ogroman broj šuteva za svoju ekipu, sintagma previše šuteva kod njega nije postojala.

Rezultat ovakve igre bila je nagrada za MVP sezone 2015/16, ali je ona prvi put u istoriji bila “unanimous”. To znači da je Kari pokupio apsoultno sve glasove novinara, trenera i igrača, što se nikada u istoriji NBA lige nije desilo.

Karijeva revolucija je okrenula košarku za 360 stepeni. Šut sa poludistance je maltene izumro jer je postao nepotreban pored šuta za tri. Centri, koji su do skoro bili fokusirani isključivo na reket i eventualno poludistancu počeli su da šutiraju trojke u visokim procentima.

Imali smo primer ekstremnih šuterskih ekipa u vidu Hjustona, koji je u poslednje dve sezone u proseku šutira 45 puta za tri poena. Poređenja radi pre Karija najbolja šuterska ekipa je bila Njujork u sezoni 2008/09 sa 28 pokušaja za tri.

“Kralj”

O liku Lebrona Džejmsa ima mnogo toga da se kaže, čovek koji je se tokom čitave karijere nalazio na raskršću između poraza i pobede, ipak je tokom svih ovih godina ostao lider.

Dolazak u Majami je verovatno najbolja odluka koju je napravio u karijeri. Formiranje velike trojke sa Vejdom i Bošom omogućilo mu je da dođe do osvajanja dva prstena, što nikako nije mogao u Klivlendu sedam godina ranije.

Povratak u Klivlend i donošenje šampionske titule posle 53 godine Kavsima bilo je nešto neverovatno. Blokada nad Iguadalom utišala je halu najbolje ekipe u ligi, a njemu je na oči naterala suze radosnice. Taj trijumf mu verovatno najviše znači u životu.

Ta serija mu je doslovno obeležila karijeru, pošto je Klivlend sa njim kao vođom postao prva ekipa u istoriji NBA lige, koja je u velikom finalu uspela da se vrati nakon minusa od 1-3 u seriji. A onda je usledio novi odlazak.

Ovoga puta sledeća stanica su bili Lejkersi. Velika franšiza i on kao veliki igrač bili su stvoreni jedno za drugo. Prva sezona ipak nije bila najbolja zato što je doživeo povredu, a njegovi saigrači bez njega nisu uspeli da obezbede plej-of. Lebron je tada prvi put posle 13 godina propustio završni deo sezone.

Naredne godine je Džejms sa Lejkersima došao do trofeja, čime je postao prvi igrač u istoriji NBA lige, koji je osvojio prsten i nagradu MVP-finala sa tri različite ekipe (Klivlend, Majami i Lejkersi). Interesantno je da je Lebron jedini igrač u istoriji koji je beležio tripl-dabl u finalu, a to je bio 2017. protiv Voriorsa.

Kakav je lider i igrač najbolje govori podatak da je u ovoj deceniji od 10 finala NBA lige, Lebron Džejms igrao čak 9. Nedavno je Lebron postao prvi igrač sa 10+ poena na 1000 odigranih utakmica.

Smrt Kobija Brajanta

Skoro godinu dana je prošlo od tragične pogibije legendarnog Kobija Brajanta i njegove ćerke Điđi u helikopterskoj nesreći 26. januara 2019. godine. Njegov odlazak je potresao kompletnu sportsku javnost, a naročito NBA ligu.

Teško da bilo ko može da poveruje da Kobi više nije sa nama, čak i godinu dana posle smrti. Trag koji je on ostavio na košarku i sport je nemerljiv. Bio je sinonim za borbenost i upornost, nešto čemu svaki sportista treba da teži.

Njegov prerani odlazak u 41. godini života sa velikom dozom emocija je propraćen širom planete. Svi mečevi u NBA ligi su započeli minutom ćutanja i sećanjem na Kobija. Ekipe su u znak odavanja pošte preminuloj legendi namerno pravile greške od 8 i 24 sekundei, zbog brojeva koje je Kobi nosio u Lejkersima tokom 20 godina duge karijere.

Ljudima iz Los Anđelesa je sigurno bilo najteže zbog toga što su morali da isprate na večni put čoveka, koji im je do juče donosio radost u onim najtežim životnim trenucima. Gomila poruka, cveća, sveća i dresova preplavile su “grad anđela”, koji se nedeljama opraštao od Brajanta.

Mi koji smo ga gledali sa malih ekrana i tribina srećni smo što smo imali tu privilegiju, a opet smo tužni zbog onih koji će njegove mečeve gledati samo sa video snimaka. Čovek koji je živeo za košarku, radio za košarku i bio je košarka, Kobi Brajant.

Priredio: Jovan Jovanović