Kada je davne 1978. snimio, svi su mislili da je PROMAŠAJ: Ovo je Šabanova pesma koja je napravila ČUDO

Šaban Šaulić ostavio je neizbrisiv trag na muzičkoj sceni, a ono što je sigurno to je da je pored anđeoskog glasa, uvek imao viziju onoga što želi i uprkos mišljenjima drugi, ostajao dosledan sebi. Upravo to je i slučaj sa pesmom “Dođi da ostarimo zajedno”, koja je tretirana kao totalni promašaj, a onda je u tadašnjoj Jugoslaviji 1978. godine pobila sve rekorde i prodata u neverovatnih 400.000 primeraka!

Reč je o pevaču koji je u staroj Jugoslaviji imao veću zaradu i od Zdravka Čolića, “Dugmića” i Srebrnih krila zajedno, a da se razumemo, oni su bili veoma popularni!

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Šabanova udovica rešila da PRODA VILU u kojoj su živeli? Odlučila da novac od prodaje uloži u ovo

Naime, pričalo se da je kao Vuk Karadžić išao po selima da bi naučio i sačuvao stare pesme od zaborava. U jednom starom intervjuu, koji je preneo Jugopapir, Šaban je u svom šaljvom stilu rekao:

“Pa ne idem baš po selima kao Vuk. U Šapcu, na Kamičku, ima jedna pevačka legenda. Zove se Memiš Gordić. Pevao je i svirao je sa Cicvarićima. Zna stotine, možda i hiljade pesama. Taj divni čovek bio je moj prvi učitelj. Držao mi je lekcije o dinamici, o pravilnom disanju, o svemu. Priznajem da sam ga na početku karijere imitirao”.

Pala je drugome u ruke: Šaban Šaulić je žarko želeo da snimi ovaj ČUVENI HIT, ali je odbijen (VIDEO)

A onda, u jednom od poslednjih intervjua koje je dao pre tragične smrti za “Novosti” otkrio je da je pesma koja najbolje oslikava njegovih 50 godina karijere upravo “Dođi da ostarimo zajedno”.

“Iako sam uvek bio dosledan, ponekad sam pravio i poneki iskorak, ali mislim da je to bio iskorak dalje – na bolje. U tom smislu se, najviše, izdvojila legendarna pesma “Dođi da ostarimo zajedno”. Kad sam je snimio, nećete verovati, dobijao sam kritike od svojih kolega, koji su rekli: “Šaban nikada nije promašio nijednu ploču, ali ovo je definitivno promašaj”. Obrazloženje je bilo: “Mi to ne razumemo”. Smatrali su da sam otišao iz narodnjačkih voda i baš su mi zamerili. A ja sam, samo, želeo da uradim nešto novo, drugačije, zanimljivo. Tu pesmu je sviralo pedeset ljudi u studiju, to je bila simfonija. Pisao sam je zajedno sa Radetom Vučkovićem i ispostavilo se da smo, zaista, napravili revoluciju. Eksplodiralo je kao atomska bomba i ta ploča je bila najprodavanija u tadašnjoj Jugoslaviji. Više od četiristotina hiljadaprodatih primeraka. Bila je vrhunski hit i veliki pomak na muzičkoj sceni”.