Odluka Narodne banke Srbije o novim olakšicama za građane i privrednike koji imaju kredit ili lizing, a koji imaju problema sa otplatom, stupila je na snagu 15. decembra. Centralna banka je istovremeno propisala i nekoliko uslova, a obog puta postoji i novi način korišćenja olakšica.
Tokom prethodna dva moratorijuma olakšice su se primenjivale automatski, odnosno klijenti koji nisu želeli da iskoriste pomoć morali su da se jave banci i odbiju ponudu. Ovog puta svi zainteresovani moraće da podnesu zahtev i tek ako ispune propisane uslove moći će da računaju na predviđene pogodnosti.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
To praktično znači da neće biti slučajeva, kao tokom prvog ili drugog moratorijuma, da klijent “zaboravi” da se izjasni da ne želi olakšicu, pa da automatskim prihvatanjem zastoja u otplati prihvati i veću mesečnu ratu nakon moratorijuma.
Nove mere NBS: Pogledajte na koga se odnose OLAKŠICE za otplatu kredita
Ovog puta je posebno naglašeno i da klijenti koji nemaju teškoće u otplati kredita i lizinga, i koji samim tim ne ispunjavaju navedene uslove, neće moći da računaju na olakšice.
Kako se prijaviti?
Pošto je propis stupio na snagu 15. decembra, to znači da dužnici već mogu da podnesu zahtev za dobijanje olakšica.
Banke i davaoci finansijskog lizinga će najkasnije do 22. decembra ove godine na svojoj internet prezentaciji i u svojim poslovnicama objaviti obaveštenje kojim se dužnici informišu o mogućnostima podnošenja zahteva za dobijanje olakšica, kao i o uslovima koje u tom smislu treba da ispunjavaju.
Jako je bitno da li KREDIT podižete PRE ili POSLE Nove godine: U januaru se menja važan propis
Klijenti mogu podneti zahtev za dobijanje olakšica i elektronskim putem ili poštom, kao i u poslovnim prostorijama do 30. aprila 2021. godine, a o zahtevu će biti obavešteni u roku od 30 dana od dana prijema.
Ko ima pravo na olakšice
NBS je procenila da potrebu za olakšicama ovog puta imaju posebno nezaposleni, zatim dužnici čiji su prosečni neto mesečni prihodi u poslednja tri meseca ispod proseka zarada u Srbiji, kao i dužnici sa prosečnim neto mesečnim prihodima u poslednja tri meseca do 120.000 dinara, a čiji je prihod manji za 10 odsto ili više u odnosu na period pre 15. marta 2020. godine i čiji je stepen kreditne zaduženosti iznad 40 odsto tih prihoda.
Komentari (0)