OVAKO su izgledali stanovnici rimske metropole u SRBIJI, koja je očarala i kraljevski par! (FOTO+VIDEO)

O tome kako se živelo u Viminacijumu govore nam i grobnice koje su tamo otkrivene i istražene. Ekipe arheologa otkrile su i ispitale na rimskom groblju, koje okružuje naselje sa svih strana, preko 14.000 grobnica. Pronađeno je 11.500 hiljada ljudskih skeleta i više od 40.000 artefakata na nekropoli. U mauzolejskom kompleksu, koji je otkriven 2002. godine, nalaze se ostaci mladog imeratora Hostilijana, koji je vladao samo tokom 251. godine, jer je umro od kuge.

Kako nam je na licu mesta objasnila Ljiljana Jović, istoričarka umetnosti i kustos u arheološkom parku “Viminacijum”, verzija o Hostilijanovoj smrti usled kuge je za sada zvanična.

– Postoje i druge verzije o njegovoj smrti, ali arheolozi tek treba da utvrde šta je bio njen tačan uzrok. Međutim, to je otežano utvrditi jer je on kremiran, a na kremiranim ostacima ne mogu da se izvedu sve hemijske analize koje naši antropolozi rade. Iznad Hostilijanove grobnice stajao je hram, koji je posvećen božanstvu Hostilijanu, jer su rimski imperatori deifikovani, vrši se apoteoza, odnosno proglašenje u rang božanstva. Hram je srušen još u 4. veku, a grobnica je ostala očuvana. Oko njegovog groba nalaze se grobovi iz mlađeg perioda, tu su sahranjivani do 4. veka, i tu su grobnice uglavnom aristokratije, o čemu govori to što su sahranjivani neposredno uz cara. Nažalost, ni na spoljnjim ni unutrašnjim zidovima nema natpisa, pa njihove identitete ne znamo. – objašnjava Ljiljana za Objektiv.

Interesantan je podatak da su Rimljani bili niži rastom nego što mi to danas zamišljamo – prosečna visina žiteljki Viminacijuma je bila 1,55 m, a muškaraca 1,65 cm, što se zna na osnovu pronađenih skeleta u grobnicama. Arheološka otkrića ukazuju i na to da je vladala atmosfera tolerancije prema onima koji u ranom periodu prihvatali hrišćanstvo, na šta ukazuju artefakti sa kojima su sahranjivani. Takođe, iz tog perioda hrišćanstvo nije zabeležilo ni jednog velikomučenika iz Viminacijuma, što je još jedan pouzdan pokazatelj da oni koji su prelazili u hrišćansku veru ovde nisu bili proganjani i ubijani.

Osim nadzemnog dela rimskog groblja, ekipa Objektiva je obišla i podzemni deo u kojem se nalaze tri grobnice oslikane freskama, koje su pronađene 80-tih godina prošlog veka.

– Oslikane su izuzetnim fresko-ukrasom s kraja antičkog perioda. Umetnička radionica Viminacijuma je bila izuzetna, što se vidi i na slikarstvu ovih grobnica – objašnjavala nam je Ljiljana dok smo polako silazili strmom stazom u podzemni svet Viminacijuma.

Viminacijumska Mona Liza

Od ukupno tri grobnice koje je moguće posetiti u ovom pomalo misterioznom delu Viminacijuma, dve su paganske a jedna ranohrišćanska. Grobnica koja je izazvala posebnu pažnju ekipe Objektiva, a kako smo saznali, ona privlači poglede i turista koji obilaze Viminacijum, je ona u kojoj je sahranjena jedna mlada žena. Devojci, toj nekadašnjoj stanovnici ovog grada na obali Dunava, arheolozi nisu mogli da ustanove tačan identitet, pa su je prozvali – Divina. Maštovitim turistima, kojima se dopao njen lik naslikan na grobnici, učinilo se primerenijim da je nazovu viminacijumskom Mona Lizom.

– U jednoj grobnici se nalazi naslikan lik mlade žene, koju smo mi nazvali Divina, a turisti su je prozvali zovu Viminacijumskom Mona Lizom. Njeno pravo ime ne znamo, jer na većini pronađenih nadgrobnih spomenika nema natpisa, pa ne znamo čije su grobnice bile, što je i sa ovom sučaj. Lik predstavlja jednu jako lepu mladu žensku osobu koja je pripada višim slojevima društva ovoga grada. Prikazana je raskošno obučena, u odeći protkanoj zlatnom nitima, sa bogatim nakitom na sebi. Ima lepu frizuru sa loknama, koje pridržava mrežica, što je lep motiv kasnoantičkog slikarstva u ovoj grobnici. Naši antropolozi na osnovu fizionomije njenog lica, veruju da je pripadala delu stanovništva koji je se naselio ovde sa teritorije Bliskog istoka, jer ima sve odlike sirijske fizionomije. Znamo da su Siricji i Feničani bili izuzetni trgovci koji su čitavim svetom putovali i naseljavali se u bogatm gradovima, a Viminacijum je bio jedan od njih.

– O Divini su se tkale mnoge priče, neke su tačne a neke nisu, a jedna od najromantičnijih je našla uporište u tome da su na zidovima njene grobnice naslikana dva lika. Na jednom zidu je ona, a na suprotnom je predstava jednog mladog muškog roba. Mi verujemo da je to bio sluga mlade Divine, koji nosi u rukama metalni poslužavnik sa ritualno pripremljenim hlebovima, koji su prinošeni kao prilog na oltare bogovima za spas duša pokojnika. Oko njegove glave naslikano je nekoliko motiva u obliku srca, zbog čega se rodila teorija da je to mladi rob koji je bio zaljubljen u Viminacijumsku lepoticu. Na njegovim obrazima je prisutno rumenilo, što se protumačio kao da je on bio zaljubljen i da nikada nije prežalio njenu smrt – priča kustos Ljiljana Jović, objašnjavajući da je ova romatična priča ipak netačna. Srce ne postoji u antici kao simbol ljubavi, ali su u svim grobnicama naslikani četvorolatični cvetovi i svaka latica ima oblik srca, tako da su to ustvari latice cveća i tu pada u vodu ljubavna priča Divine i njenog roba.

Ovako su izgledali stanovnici Viminacijuma

Na osnovu lobanja koje su pronađene u Viminacijumu, rekonstruisano je kako su izgledali stanovnici ovog grada. Otkriveno je deset antropoloških tipova i radi se na pravljenju modela njihovih lica.

Za sada je napravljena rekonstrukcija mediteranske, nordijske i afro fizionomije. Na fotografijama u galeriji možete videti kako su oni izgledali:

U Viminacijumu su živeli i mamuti, a Vika je redak primerak

Osim ljudskih ostataka arheolozi su u Vimnacijumu pronašli i ostatke životinjskih vrsta, među kojima je i mamut. Pripadnik retke vrste mamuta, koja pripada najstarijima na svetu, pronađen je u celosti očuvan i u potpuno anatomskom obliku.

Taj mamut je zapravo ženka mamuta, bila je stara oko 60 godina, visoka oko 4,5 metara, dugačka preko 5 metara i teška 10 tona. Ona je dobila ime Vika i danas je izložena u Mamut parku u Viminacijumu.

Mamutica Vika otkrivena je u celosti zahvaljujući tome što je ostala zaglavljena u pesku i mulju na obali. Pošto nije mogla da se izvuče, praktično je legla i na kraju uginula od iznemoglosti. Zahvaljajući tome ostala je potpuno očuvana i tako je i pronađena 2009. godine.

I kraljica je bila oduševljena

Obrisi rimskog grada su se nazirali na ovom lokalitetu još u 19. veku, a da je istraživanje ovog lokaliteta uvek privlačilo pažnju, potvrđuje i priča o tome da su Viminacijum svojevremeno posetili i kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović.

Posetu kraljevskog para sa svitom zabeležile su i novine toga doba, pa je ostalo zapisano da je tadašnji uvaženi arheolog Miloje Vasić, iskopao jednu ulicu sa stubovima, koju je u čast visoke gošće, nazvao Ulicom kraljice Drage. Oduševljena Viminacijumom i tim gestom, kraljica je poklonila 100 dukata za nastavak arheoloških istraživanja.

Arheologija je “tiha diplomatija”

Ovaj neverovatan grad, rimska metropola koja nam se polako otkriva izranjajući iz plodnih braničevskih oranica, nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Priča o tom istorijskom dragulju pročula se već širom sveta, a posebno među arheolozima i istraživačima. Sve svetske novinske agencije prenose vesti o najnovijim otkrićima na ovom lokalitetu, o čemu je i novinar Objektiva razgovarao sa dr Miomirom Miškom Koraćem, direktorom Arheološkog instituta u Beogradu, kao i projekta “Viminacijum”.

Na kakav odjek vaša otkrića nailaze u svetu, i koliko je svet upoznat sa njima?

– Viminacijum je već etabliran u svetskim razmerama. Čim imate više miliona linkova kada otkucate neki pojam, to već dovoljno govori. Arheologija ima jednu jako pozitivnu notu i odjek u svetu svuda, a pogotovo kada nađete nešto poput rimskih brodova. Kolege iz Marseja i Majnca su nas odmah kontaktirale jer oni takođe imaju te brodove, da vidimo da li ima neke razlike, šta može novo da se sazna. Tako da, po pravilu, sve velike agencije odmah objave vesti o tome. To je možda nešto što izgleda sitno u našim okvirima, a u suštini itekako pronosi jednu pozitivnu sliku o nama. Jeste to Viminacijum, ali to je i Požarevac i Kostolac i Braničevski okrug i Srbija, znači odlazi jedna pozitivna vest sa nekog prostora, tako da je to jako važno. Naravno, arheolozi ustvari desetinama godina rade pomno sa fragmentima, pa onda dođe neka senzacija koja iznenadi, ali iza toga je po pravilu uvek rad koji se proteže na više godina, ili više desetina godina.

Na Viminacijumu vredno radi tim od 26 istraživača, među kojima je 16 doktora nauka i 10 doktoranada, a za arheologiju se s pravom može reći da predstavlja “tihu diplomatiju” koja pronosi slavu naše istorije širom sveta.