“Vratio sam se u Švajcarsku 2011, igrao sam pred kraj karijere za Nojšatel i Nion, i preuzeo sam Friburg. Reprezentaciju ove zemlje, čiji sam državljanin u međuvremenu postao, vodio sam od 2013. do 2017. Izvršio sam selekciju, podmladio tim, sve po principima stare jugoslovenske škole košarke. Volim da kažem da je te temelje udario profesor Aleksandar Nikolić, a da je moj profesor i mentor bio Goran Miljković – Finac. Učio sam i iz saradnje sa Lukom Pavićevićem u Albi, mom nekadašnjem saigraču iz FMP-a bio sam pomoćnik u Berlinu.”
Još nešto Aleksić dodaje, rekao bih so nesvakidašnje priče:
“U državnom timu Švajcarske, svi momci izuzev Dušana Mlađana rođeni su sredinom devedesetih godina prošlog veka, a njih 11 iz ekipe koja će se suprotstaviti Srbiji sam trenirao. Ova selekcija, mojih ruku delo, može, uz malo izmena, da ostane na okupu još jedan ciklus. Ona ima i glavu i rep, ali nisam mogao više fizički da izdržim da istovremeno vodim i Friburg i Švajcarsku“, piše Žurnal.
Dakle, ima li pozvanijeg da oceni snagu protivnika našeg nacionalnog tima od Aleksića.
“Imaju sve neophodno. Plejmejker je pametan momak, dvojka je dobar šuter, trojka…nemaju klasičnog centra, maskiraju to sa četvorkama. Tehnički su izuzetno potkovani, razumeju košarku. I veoma su uigrani, što se kaže mogu da igraju zatvorenih očiju, jer su igrači praktično iz tri kluba, Friburga, Ženeve i Masanja.”
Zna Aleksić na kakav odjek će naići njegove reči, pa nudi suštinu, da ne kažemo recept za pobedu:
“Ako Srbija nametne kontakt igru, Švajcarci to ne mogu da izdrže.”
Zanimljivo je ko su ljudi koji reprezentuju Švajcarsku, odakle im je poreklo. Aleksić nudi odgovor:
“Braća Mlađan su Srbi, sinovi Milana Ušketa Mlađana, Kovač je Hrvat, Baldasari Italijan, za Natana Jurkovića se mislilo da je Poljak, a on je ispostavilo se Jevrejin, čak i igra u Izraelu. Izvanredan je igrač, sve zna, pokriva sjajno prostor, na žalost bez šuta je. Njegovi roditelji su igrali odbojku za reprezentaciju Francuske i bili su olimpijski šampioni, ako se ne varam. Ostali su već nekoliko generacija Švajcarci.”
Petar Aleksić je inače najuspešniji trener u istoriji Friburga, 17 puta šampiona Švajcarske, uživa poštovanje, ali ne zaboravlja one koji su utabali put.
“Vladimir Braca Karati, bivši igrač beogradskog Radničkog iz sedamdesetih godina prošlog veka i domaći čovek, Fransoa Baraz su udarili temelje za švajcarske prilike velikom klubu Friburgu. Napravili su dvoranu sa tri terena, takve uslove u ovoj zemlji nema ni jedan drugi klub. Karati je prvo igrao, potom je bio trener, ostao je u Friburgu, uživa s pravom status legende. Dubok trag ostavio je i Duško Ivanović, prvo kao igrač, pa trener. Ja za razliku od njih dvojice nisam igrao za Friburg i to mi je dugo bio hendikep. Ali, ovo mi je osma sezona na kormilu, bili smo četiri puta državni prvaci, tri puta smo osvojili Kup, dva puta Superkup, rekorderi smo po broju pobeda u prvenstvu…”
Izvor: Objektiv.rs, Sportski žurnal
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)