“Ne znam šta bih novo rekao o njemu. Jedan od dvojice najvećih, ako ne i najveći. I to iz prostog razloga: bio je više od fudbalera. Bio je majstor, rođen za fudbal i odupirao se savremenom profesionalizmu. Kada mi je žena rekla da je umro, nisam mogao da verujem. Pravi fudbalski boem”, kaže Šabanadžović za Mocartsport.
Mnogi pamte Mundijal 1990. godine u Italiji.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Igrali su u četvrtfinalu Jugoslavija i Argentina, Šabanadžović je isključen…
“I šteta što nismo pobedili Maradoninu Argentinu. Još mi je u glavi ona šansa Dejana Savićevića iz produžetaka kada je Piksi zaljuljao dvojicu rivala lažnjakom”, ističe.
Šabanadžović je u duelu sa “gaučosima” imao obavezu da čuva upravo Pibea.
“Sećam se kao danas kada mi je Ivica Osim rekao da ću imati zadatak da čuvam Maradonu. Bio sam iskusan igrač, sa ogromnim iskustvom u evropskim mečevima u Zvezdinom dresu. Ali opet – Maradona! Nije mi baš bilo do slavlja pošto smo eliminisali Španiju, da se tako malo našalim. Znao sam da dribla u pokretu, da ga je nemoguće skautirati, da sakriva loptu… Eto, svi kažu da sam ga čuvao odlično do tog crvenog kartona.”
Maradona nije ostavljao nikog ravnodušnim.
“Imam utisak da je u tom periodu cela Italija bila ljubomorna na njega, on je sa malim Napolijem osvojio dve titule, sam ih je doneo. Uzeli su Kup UEFA. Nisu mu to oprostili. Zviždala mu je Firenca, kao i Milano i Rim, samo je u Napulju imao podršku.”
“Dobro se sećam zagrevanja za to četvrtfinale protiv Argentine. “Gaučosi” na jednoj, mi na drugoj strani. Samo Maradona na trećoj. Uzima loptu, žonglira, pipluje je glavom, prebacuje je preko ramena. Pokazuje da je najveći. A meni kuva u glavi i dalje. Sad je treba da njega čuvam. S ove vremenske distance shvatam koliko sam i ja postigao u karijeri, Osim mi je verovao”, kazao je Šabanadžović.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)