Rano ujutro 25. novembra ove godine saznali smo da Bogdan Bogdanović više neće nositi dres Sakramento Kingsa, franšize koja je svim ljubiteljima košarke sa ovih prostora ušla u srce pre svega zbog Divca i Stojakovića.
Bogdan je prvobitno viđen kao novo pojačanje Milvoki Baksa, ali zbog prekršaja u protokolu pregovaranja između klubova do realizacije tog trejda nije došlo. Potpuno neočekivano, javila se ekipa Atlanta Hoksa.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Pošto Kingsi nisu želeli da izjednače sumu od 72 miliona dolara na četiri godine, bilo je sasvim jasno da će reprezentativac Srbije posle tri godine napustiti zapadnu obalu i preseliti se na istok.
Ko su Atlanta Hoksi?
Mlada franšiza pod imenom Bajzons osnovana je 1946. godine u drugom po veličini gradu savezne države Njujork, Bafalu. Osnivači su imali za ideju da privuku veliki broj ljudi na tribine pa je odlučeno da se igra u novoizgrađenom “Bafalo Memorijal Auditorijumu”, koji se nalazio na mestu poznate fabrike oružja koja je radila za vreme Drugog svetskog rata.
Pošto je postojala velika nezaintersovanost lokalne publike za košarku, a tribine su iz meča u meč bile sve praznije, odlučeno je da se posle samo 28 dana ekipa preseli u Molinu u saveznoj državi Ilinois, na mesto koje se popularno zove “Tri-sitiz” jer obuhvata oblast koju koriste tri okolna grada. Tada ekipa menja ime u Tri-sitiz Blekhoks i to je trenutak kada se prepoznaju obrisi današnjeg imena.
Tri godine kasnije Blekhoksi zajedno sa još 16 ekipa osnivaju NBA ligu kakvu danas znamo. Stvaranje velike lige dovelo je do toga da je franšiza prerasla Molinu i da mora da se preseli u neku metropolu, odlučeno je da to bude Milvoki. Od tog trenutka do dana današnjeg dana ekipa nosi ime Hoksi.
Iako su prebačeni u veći grad, zbog toga što je ekipa bila jedna od najgorih u ligi odlučeno je da se ponovo preseli u manje mesto 1955. godine, ovoga puta Sent Luis. Tada je i krenuo preporord tek devet godina stare franšize. Izborom Boba Petita na draftu napravili su najbolji potez u svojoj istoriji.
Upravo pod vođstvom Petita ekipa Sent Luis Hoksa 1958. godine stiže do svoje prve i za sada jedine titule šampiona NBA lige, tada su poraženi veliki Boston Seltiksi koji su bili predvođeni neprikosnovenim Bilom Raselom. Ipak, Seltiksi su tri godine kasnije u finalu skupo naplatili taj poraz i osvetili se Hoksima.
Od samog prelaska u Sent Luis franšizu je veoma mučio problem arene, odnosno mesta na kome će igrati svoje utakmice. Veći broj hala u gradu je bio ili dotrajao ili previše mali da bi jedna NBA ekipa igrala u njemu. Jedan od osnivača Hoksa, Ben Kerner, predložio je da se izgradi nova arena, ali su lokalne vlasti bile protiv toga. To je i bio glavni razlog da ekipa po četvrti put promeni lokaciju, ispostaviće se i poslednji put.
Selidba u Atlantu 1968. je bio pun pogodak. Novi vlasnik, Tom Kazins, je bio jedan od najbogatijih i najuticajnih ljudi u gradu, tako da je ekipa ubrzo dobila svoju prvu halu pod imenom “Omni Kolosemu”. U narednim godinama dres Atlanta Hoksa će nositi veličine poput Pita Maraviča i Lua Hadsona.
Svakako najveće ime koje je nosilo dres Hoksa je Dominik Vilkins, koji je proveo punih 12 sezona u dresu tima sa Istočne obale u periodu 1982 – 1994. Zbog svog atleticizma i neverovatnih zakucavanja Vilikins je stekao nadimak “Ljudski hajlajt”.
Nakon ovog perioda ekipa je postepeno krenula da propada, od povremenog učesnika plej-of završnice, postala je ekipa koja redovno završava na dnu tabele Istočne konferencije kakav je slučaj i danas.
Hoksi i Jugosloveni
Kroz dugu i turbulentnu istoriju Atlanta Hoksa prošao je i određen broj košarkaš sa prostora Balkana. Najpoznatije ime je svakako Pit Maravič, koji je dres Atlante nosio od 1970. do 1974. godine. Rođeni Amerikanac je veoma dobro znao za svoje jugoslovensko, odnosno srpsko poreklo. Naime, njegov deda Vajo Maravić poreklom iz Ogulina se zajedno sa svojom ženom Sarom desetak godina pre početka Prvog svetskog rata odselio u Pensilvaniju gde je osnovao porodicu u kojoj se rodio Pitov otac Piter Senior.
Sledeći u redu je bivši jugoslovenski i hrvatski košarkaš Toni Kukoč, koji je dres Hoksa nosio na samom kraju karijere od 2001. do 2002. godine. On je došao kao deo ogromnog trejda u kome je Dikembe Mutombo završio u ekipi Filadelfije dok je Kukoč sa još nekolicinom igrača stigao u Atlantu.
Prvi Srbin koji je obukao dres Hoksa bio je Željko Rebrača 2004. godine. Međutim zbog problema sa povredom odigrao je svega tri utakmice za tu ekipu.
Predrag Drobnjak je svoju NBA karijeru završio upravo u dresu Atlanta Hoksa za koje je igrao u sezonu 2004/05. Može se reći da je imao solidnu ulogu sa klupe pošto je za 20 minuta koliko je provodio na terenu ubacivao 8,3 poena. I kod njega takođe došlo do nekog zasićenja i želje za većom ulogom pa se naredne godine vratio u Evropu u redove Taukeramike.
Jedan od naših najpoznatijih NBA košarkaša, Vladimir Radmanović, je kao iskusan igrač od 31 godine stigao u Atlatnu. Odigrao je fantastičnu prvu utakmicu u dresu Hoksa u sezoni 2011/12 kada je sa klupe ubacio 17 poena upisao pet skokova i pet asistencija. Ipak, do kraja sezone uloga u timu mu je značajno opala, tako da je već naredne sezone odlučio da završi karijeru.
Jedini makedonski košarkaš koji je igrao u NBA ligi je takođe nosio dres Atlanta Hoksa. Reč je naravno o Peri Antiću. Makedonski centar branio boje Hoksa od 2013. do 2015. godine. Ipak, Antić nije imao neki naročit uticaj na igru Hoksa pa se i on posle dve godine oprostio od američke košarke i vratio se u Evropu, tačnije u Fenerbahče.
Renesansa Atlante
Od trenutka kada su odigrali poslednje finale NBA lige 1961. godine Hoksi su punih 57 godina čekali da ponovo igraju neku bitnu ulogu na košarkaškoj sceni. Sticajem okolonsti Atlanta je zime 2015. godine postala prva ekipa u istoriji sa četiri igrača na Ol-star utakmici. To su bili Al Horford, Džef Tig, Kajl Korver i Pol Milsap. Iste sezone ekipa je stigla do finala Istočne konferencije gde je pregažena od Klivlenda koji je predvodio Lebron Džejms.
Dve godine kasnije kreće početak nečega što bi se moglo okarakterisati kao “Renesansa Atlanta Hoksa”. Prvobitno je sa realativno niske pozicije na draftu 2017. godine kao 19. pik izabran krilni centar Džon Kolins, koji se ispostavio kao pun pogodak za tim.
Na sledećem draftu Hoksi su imali pravo da treći biraju, i tada su verovatno napravili kardinalnu grešku. U dogovoru sa Dalas Maveriksima odlučeno je da Hoksi izaberu Luku Dončića kao trećeg pika, dok će Maveriksi uzeti Treja Janga, a potom će oni biti razmenjeni. Jang je definitivno sada glavni igrač ekipe, ali čini se bi Dončić mnogo više doprineo igri Hoksa u narednim godinama.
U toku 2020. godine čelni ljudi Hoksa su verovatno uradili najveći posao koji bi franšizu sa poslednjeg mesta mogao da gurne u borbu za vrh Istočne konferencije. Hazarderski potez Roketsa da se odreknu centra kakav je Klint Kapela, koji je u sezoni za nama u proseku beležio 16,6 poena i 12,7 skokova, je Atlanta iskoristila da popuni prazninu na toj poziciji. Međutim, Kapela još nije dobio šansu da zaigra za Hokse zato što nedugo posle njegovog dolaska izbila pandemija koronavirusa.
Perpsekitvna ekipa je zbog svoje niske pozicije bila eliminisana iz daljeg takmičenja tako da su se igrači već u maju posvetili individualnim treninzima. Pre nekoliko dana Hoksi su napravili još jedan izvanredan potez dovođenjem Danila Galinarija, jednog od glavnih igrača Oklahome sa 18,7 poena u proseku.
Pored Treja Janga na poziciji pleja Hoksi će imati i iskusnog veterana Ražona Ronda koji je odlučio da napusti Lejkerse posle osvajanja šampionskog prstena. Poslednje u nizu pojačanja za narednu sezonu jeste srpski košarkaš Bogdan Bogdanović, koji bi prvi put u karijeri mogao da dobije ulogu startera u NBA ligi.
Čini se da Hoksi imaju sasvim pristojnu ekipu koja je kombinacija mladosti i iskustva, koju sa klupe predvodi takođe relativno mladi Lojd Pirs kome je Atlanta prvi samostalni posao kao glavnom treneru.
Osim Danila Galinarija i Ražona Ronda to su sve igrači koji imaju ispod 30 godina, što bi moglo da im pomogne u nekoj izgradnji ekipe sa šampionskim ambicijama u narednim godinama. Verovatno će im biti potreban još jedan superstar igrač, neko u rangu Demara Derozana, Džajlina Brauna, Džimija Batlera…
Što se tiče Bogdana Bogdanovića čini se da mu je odlazak u Atlantu bolji potez iz pozicije toga da hoće svoju igru da podigne na viši nivo, kao i da dobije mnogo veću ulogu od one koju je imao u Sakramentu.
Sa druge strane Hoksi nisu franšiza koja u naredne dve do tri godine može da postane respektabilna u borbi za titulu za razliku od Milvokija koji je to već sada.
Piše: Jovan Jovanović
ZVANIČNO: Nema više dileme – zna se gde Bogdan nastavlja NBA karijeru! (VIDEO)
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)