PRIČATE u SNU? Evo zašto se dešava i da li možemo to da kontrolišemo

Pričanje u snu nije ništa neobično.

Manje više, svima nam se to desilo barem jednom u životu.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Iako stručnaci kažu da se češće događa deci, nije neuobičajeno da povremeno i odrasli pate od ovog problema. Kažemo pate, jer ovo stanje može da utiče na kvalitet sna, kako vaš, tako i partnera.

Naučnici o ovom poremećaju ne znaju mnogo, sem da govornik u snu nije svestan da govori, niti se toga seća ujutru.

Noćne pričalice mogu da spajaju i cele, smislene rečenice, učestvuju u razgovoru, pa čak i koriste strane jezike.

Faze

Razgovor u snu definisan je i fazama i težinom oblika.

Faze 1 i 2: Osoba nije u tako dubokom snu, te je njen govor razumljiviji, a možete i voditi potpuno smislene razgovore.

Faze 3 i 4: Osoba je u dubljem snu i govor je teško razumeti. Zapravo više nalikuje mrmljanju, stenjanju, ili izgovaranju besmislica.

Blagim oblikom se smatra ako u snu pričate manje od jednom mesečno. Umereno, ukoliko vam se to događa jednom nedeljno, ali ne svake noći. Teži oblikom se smatra ako vam se ovo događa skoro svake noći i ometate ne samo svoj san, već i druge.

Ipak, ako se pitate šta zapravo izaziva pričanje u snu, postoje neki osnovni razlozi: genetika, deprivacija sna, poremećaji spavanja i određeni lekovi.

Genetika

Neka istraživanja su pokazala da se priča u snu često dešava blizancima, ali ima i genetske predispozicije. Ako priča roditelj, velike su šanse da će se dogoditi i njihovoj deci.

Deprivacija sna

Svako može da “mrmlja” dok spava, ali neki faktori, posebno nedostatak sna, mogu dovesti do pričanja tokom noći. Medicinski stručnjaci veruju da većina ljudi razgovara u snu kada su pod stresom ili kad pate od nesanice. Kada se ne odmorimo dovoljno, to može uticati na naš mozak i uticati na kvalitet našeg sna.

Poremećaji spavanja

Iako se ovakva situacija može dogoditi bilo kome, ljudi sa drugim poremećajima spavanja imaju povećan rizik od brbljanja noću.  Lekari veruju da postoje ogromne veza između pričalica u snu, mesečarenja i noćnih mora.

Određeni lekovi

Postoji mnogo lekova koji mogu poremetiti san kao neželjeni efekat. Lekovi koji mogu dovesti do nekih ponašanja,  uključujući i priču tokom sna, obično utiču na kontrolu mišića. Kada nam se poveća tonus mišića, to može dovesti do udaranja, pomeranja, skakanja iz kreveta i razgovora. Neki često korišćeni lekovi, poput određenih antidepresiva, mogu vas naterati da brbljate.

Kada treba posetiti doktora?

Pričanje u snu obično nije predstavnik nekih ozbiljnih medicinskih stanja, ali, ukoliko se to dešava često i remeti vaš san,
ako ste prekomerno iscrpljeni i ne možete se koncentrisati tokom dana, razgovarajte sa svojim lekarom.

Takođe, ako sumnjate da je razgovor tokom spavanja simptom drugog, ozbiljnijeg poremećaja spavanja, poput hodanja u snu ili apneje, korisno je potražiti doktora radi temeljnijeg pregleda.

Kako kontrolisati ovo stanje?

Iako ne postoji pouzdan način da sprečimo pričanje u snu, postoje stvari koje možemo uraditi da to držimo pod kontrolom.

1. Izbegavajte teške obroke pre spavanja.
2. Udoban krevet sa odgovarajućim dušekom i jastucima.
3. Izbegavanje kofeina kasno popodne i uveče.
4. Držite se doslednog rasporeda spavanja svakog dana.

Da li ste vi ili vaš partner ikad razgovarali u snu? Šta je bilo najsmešnije što ste čuli?

Preuzimanje teksta ili delova teksta dozvoljeno isključivo uz navođenje izvora i linka ka stranici Objektiv.rs