Alan Ford trči počasni krug: Neobična izložba u Muzeju Jugoslavije

Izložba će biti otvorena do kraja januara

Foto: Printscreen/Youtube/ leconty

Gostujuća izložba “Alan Ford trči počasni krug” biće otvorena u Muzeju Jugoslavije 2. decembra, a biće prikazane 152 originalne table iz ranog perioda kultnog stripa (1969/1975), kada je na izradi radio autentični italijanski autorski dvojac Magnus-Bunker.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Ova izložba o slavnom stripu koji je čitala i volela cela bivša Jugoslavija, bila je jedan od najposećenijih slovenačkih kulturnih događaja u 2019. godini. Osim 152 originalne table, biće kao posebna zanimljivost izložena i tri naslovna crteža Paola Pifarerija, a ovom izložbom uz dodatne programe Muzej Jugoslavije će od 28. novembra do 2. decembra obeležiti svoj Dan.

Tajna “Američke gotike”: Znate li ko su muškarac i žena na slici?

Prvi broj stripa o Alanu Fordu izašao je u maju 1969. godine po ideji Lučana Sekija i Maksa Bunkera, tandema scenarista i crtač Roberta Raviole Magnusa. Godinu dana kasnije ovaj satirični strip je zbog upečatljivih crteža, duhovitih dijaloga i spretne ironije i izuzetnog prevoda Nenada Briksija, pridobio naklonost publike širom Jugoslavije. Neki citati postali su deo svakodnevnog govora, pa njegov uticaj možemo prepoznati i u muzici (Prljavo kazalište), i na filmu (Maratonci trče počasni krug, Ko to tamo peva, Smogovci).

“Strip je ismevao sve korumpirane, nesposobne i izmanipulisane ljude na svetu, nikoga nije poštedeo, već je obradio lepe i ružne, bogate i siromašne, poštene i lopove”, objašnjava autor izložbe Rok Glavan, kolekcionar stripova iz Slovenije.

U okviru izložbe, koja će biti otvorena do 31. januara 2021. godine, održaće se i prateći programi na temu ovog fenomena devete umetnosti.

Šta li su mislili? Još jedna skandalozna restauracija u Španiji (VIDEO)

“Alan Ford je nesumnjivo jedan od fenomena koji karakterišu jugoslovensko nasleđe i jugoslovensko iskustvo”, izjavila je direktorka Muzeja Jugoslavije Neda Knežević.

“Istina je da je Alan Ford u bivšoj Jugoslaviji postao popularniji i značajniji nego u rodnoj Italiji, dok je u svim ostalim zemljama, gde se pokušalo s prevodom, ugašen nakon samo nekoliko izdanja i nikada, na primer, nije preveden na engleski”, ispričao je Lazar Džamić.

U okviru izložbe biće prikazana i retka izdanja stripa “Alan Ford” iz kolekcije Marijana Matića i Marija Reljanovića.

Izvor: Tanjug

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar