Vršnjačko nasilje je učestalo u Srbiji, a poslednje u nizu je ono u Tutinu kada je tinejdžer (14) izbo dečaka (13) u školskom dvorištu. Psiholog Zoran Musterović za Objektiv.rs otkriva kako da sprečite izrastanje agresivnog deteta u nasilnika.
“Čovek je sam po sebi agresivno biće i pogrešno je sprečavati agresivnost. Neophodno je kanalisati je. Ovo je centralna sfera vaspitavanja deteta”, kaže Zoran Musterović.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Dodaje da oblici vaspitavanja detata jesu kompleksni upravo zato što oni zavise od tipa ličnosti koju odgajate.
“Roditelj vaspitanje treba da primeri temperamentu deteta. Ukoliko primeti da kritika ili ograničavanje prelaze u ljutnju i agresivnost, onda se mora pribeći složanijim procesima. Nikako ne treba roditelj da ustukne ili da se povuče pod pritiskom detata koji nailazi pod dejstvom probijanja granica. To je ogromna greška“, jasan je Musterović.
Objašnjava da je suština i krajnji cilj da dete prihvati ograničenja i da samo kanališe bes koji nailazi kako bi moglo bez posledica boraviti u društvu.
“Roditelj je dužan da prepozna koje “mere” odgovaraju tipu ličnosti deteta. Najbolji način je nagrađivanje za zasluge. Tako dete zna da ima i “druga strana medalje” i da će upravo u tu stranu gledati ako ne bude nasilno”, kaže psiholog Zoran Musterović.
Kaže da nije retko i da druga deca i njihovo ignorisanje nasilnika budu temelj resocijalizacije i da se mladi menjaju upravo da bi bili prihvaćeni.
“Ono što više treba da brine je pomerena agresija. To je ona vrsta ponašanja kada dete ne ispoljava nasilne osobine u porodici, a izuzetno je nasilno sa vršnjacima”, upozorava Musterović i dodaje da je sa roditeljima takve deca izuzetno složeno raditi jer oni negiraju da je njihovo dete agresivno.
Krvavi obračun u školskom dvorištu u Tutinu: Dečak (14) NOŽEM IZBO učenika (13)
Pomerena agresivnost može da bude i isfrustriranost koja “korene vuče” od kuće, upravo od nasilnih roditelja.
“Tada je neophodno objasniti detetu da postoji drugačija strategija koju mogu primeniti za ostvarenje ciljeva”, kaže Musterović obrazlažući da je uskraćivanje nagrade upravo jedna od metodologija koju roditelji mogu primeniti u vaspitanju problematičnog deteta.
Ukoliko roditelji, pak, primete agresivnost tek u tinejdžerskom dobu svog deteta, “onda se može reći da su neke lekcije preskočili”.
“Tinejdžerima je neophodno objasniti da svojim ponašanjem nekog povređuju, pokušati razviti empatiju kod njih, a naročito primerom ponašanja koje postavljaju roditelji”, jasan je psiholog Zoran Musterović.
Obrazlaže da roditelji moraju da odaberu adekvatnu strategiju, a ako se nasilje ponovi, onda je potrebna terapija kontrole besa.
“Roditelji u većini slučajeva biraju da budu tolerantni, a ta tolerantnost može ponekad skuplje da košta dete od disciplinske mere”, zaključuje Musterović.
Piše: Jelena Bojić Obradović
Izvor:
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)