Natalija Keško rođena je 1859. godine u Firenci, glavnom gradu pokrajine Toskane, tada prestonice Italije. Otac joj je bio ruski pukovnik Petar Keško, a majka princeza Pulherija Sturdza od Moldavije. Sa samo šest godina je izgubila oca, a u 15. godini je ostala i bez majke, a to je samo jedna od tragedija koje su je zadesile. Zbog teškog života, stekla je titulu “najtužnije evropske kraljice“.
Za kralja Milana se udala 1875. godine i sa njim je imala sina Aleksandra i Sergeja, koji je umro pet dana po rođenju. Iako su postojali pregovori s ruskim dvorom da se knez Milan oženi nekom ruskom princezom, 17. oktobra 1875. godine oženio se Natalijom, koju je upoznao u Beču, po preporuci i savetu svoje majke, rumunske princeze Marije Katardži Obrenović. Mladi bračni par smatran je za najlepši vladarski par u Evropi toga doba. O lepoti kraljice Natalije svedoči i njen portret poznatiji pod nazivom “Srpska Mona Liza”, slikara Steve Todorovića.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Istoričar Božidar Kljajević za Objektiv.rs ističe da je kraljicu Nataliju srpski narod mnogo voleo, pre svega zbog njenog karaktera.
“Bila je veoma lepa, to je istina, ali narod ju je voleo pre svega zbog njenog karaktera, jer je bila dobronamerna, za razliku od kralja”, kaže Kljajević.
On podvlači da je kraljica bila okrenuta Rusiji, za razliku od kralja Milana koji je vodio politiku blisku Austrougarskoj.
“Kralj je bio naklonjen Austrougarskoj, a posle Berlinskog kongresa uništio je neke vrednosti. Kraljica je bila okrenuta Rusiji, i zbog toga je uživala veliko poštovanje Srba iz tog vremena. Postala je vrlo popularna zbog brige i truda oko ranjenika za vreme rata sa Bugarskom 1885. godine”, navodi istoričar.
Kralj i kraljica su imali buran brak, kako zbog razilaženja u političkim stavovima, tako i zbog njegovih brojnih afera. Priče o njegovim doživljajima postale su javna tajna, a neki savremenici ukazuju da je ljubavnice tražio i među članicama porodice same kraljice, koje su živele na njihovom dvoru kao dvorske dame.
Kraljica Natalija više puta napušta Beograd i Srbiju, a sa sobom vodi i mladog naslednika. 1887. godine odlazi na Krim, gde je dobija veliku podršku ruske javnosti, ali se posle pregovora sa Milanom vraća u Beograd. Iako su odnosi između vladarskog para bili zategnuti, ostaje u Srbiji. Nekoliko meseci kasnije, Natalija i prestolonaslednik ponovo napuštaju Srbiju i odlaze u Visbaden. Ovaj događaj se umalo pretvara u međunarodni skandal, jer Milan na sve načine pokušava da vrati sina, u čemu i uspeva, a Natalija dobija pravo da leta provodi u Srbiji. Zvanično se razvode 1888. godine, ali je razvod bio neregularan i kasnije poništen, a ni Natalija ga nikada nije priznala.
Ova žena je čudo! Pogledajte ŠTA radi britanska kraljica sa 94 godine (FOTO)
Nakon napuštanja prestola Milana Obrenovića 1889. godine, u korist svog maloletnog sina Aleksandra, prisiljena je da još jednom, 1891. godine, napusti Srbiju. Istoričari beleže da je zbog njenog odbijanja da napusti dvor morala da bude pozvana policija, a njen plač i pozivi u pomoć su odzvanjali gradom. Nesrećnoj kraljici u pomoć su pritekli građani, ali pobeda je bila kratkotrajna. Kako bi bili sigurni da će napustiti Srbiju, ministri su pozvali u pomoć čitav beogradski garnizon vojske koji ju je ispratio do granice. Oba supružnika ponovo su u kraljevskom domu 1894, po stupanju njihovog sina Aleksandra na presto.
Za vreme vladavine sina Aleksandra Natalija je pokušala da mu bude glavni savetnik. Zalagala se za orijentaciju na Rusiju i radikale, verujući da bez njih neće biti političke stabilnosti u Srbiji. Uglavnom je živela u Bijaricu u Francuskoj, u vili zvanoj Sašino. U Beograd je došla na duže 1895, pa 1897. godine, kada se opet sukobila sa kraljem Milanom. U njenom društvu se kao dvorska dama nalazila Draga Mašin, u koju se Aleksandar definitivno zaljubio.
Teško razočarenje Nataliji je donelo venčanje sina Aleksandra sa Dragom Mašin 1900. godine. Najveći udarac doživela je 29. maja 1903, kada je grupa oficira ubila Aleksandra. Posle 1903. izvesnu utehu našla je u društvu jedne španske katoličke porodice, pa je prešla u katoličku veru i zamonašila se. Umrla je petog maja 1941. godine u manastiru Sen Deni kraj Pariza i sahranjena na groblju Lardi kraj Pariza.
Uvrnuto: Ovih 6 poslova koje za kraljicu obavlja posluga nasmejalo ceo svet
Testament kraljice Natalije
Posle majskog prevrata 1903. godine sva imovina porodice Obrenović pripala je Nataliji Obrenović. Postala je veliki dobrotvor. Svojim testamentom velika imanja u Srbiji zaveštala je Beogradskom univerzitetu i manastirima i crkvama koji su zadužbine Obrenovića. A jedan deo u novcu i umetničkim slikama odredila je živim potomcima Jakova Obrenovića, brata kneza Miloša Obrenovića.
Kraljica Natalija je 1903. godine želela da imovinu u Srbiji pokloni porodici Jakovljević, ali oni nisu smeli da to prihvate iz straha od tadašnje dinastije Karađorđević, pa je tako više od 7.700 hektara šume dato Beogradskom univerzitetu. Sadržina testamenta nije poznata i o tome postoje samo nagađanja. Ono što se sa sigurnošću može reći je da je sačuvan lični dnevnik kraljice Natalije. Umetnine se nalaze po muzejima i privatnim kolekcijama.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)