NAJČEŠĆE BOLESTI

Od dijabetesa boluje 750.000 Srba: Novi lekovi i terapije su tema NAJVEĆEG onlajn kongresa

Na kongresu učestvuje više od 300 učesnika, mnogobrojni endokrinolozi, kardiolozi, nefrolozi, internisti, doktori opšte medicine.

Foto: Andriy Popov / Panthermedia / Profimedia

U Srbiji od dijabetesa boluje oko 750.000 ljudi, skoro svaki deseti stanovnik naše zemlje. Ovi pacijenti su u višestrukom riziku od razvoja kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja, što dodatno pogoršava njihovu prognozu i očekivanu dužinu života. Uz to, epidemija koronavirusa uzrokovala je ograničen pristup lekarima i redovnim kontrolama, iako se radi o bolesnicima koji su u najvećem riziku od COVID -19 infekcije.

Savremen način lečenja, sprečavanje komplikacija, novi protokoli lečenja, razlike između teorije i prakse u lečenju biće u fokusu najvećeg online kongresa u Srbiji, posvećenom dijabetesu, koji se održava danas.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Kongres organizuje Akademski medicinski edukativni centar uz stručnu podršku Udruženja za dijabetes Srbije. Na kongresu učestvuje više od 300 učesnika, mnogobrojni endokrinolozi, kardiolozi, nefrolozi, internisti, doktori opšte medicine.

Foto/Pixabay/valelopardo

„Ovaj kongres pokušava da prevaziđe tu barijeru informacijama koju je doneo COVID -19 i da omogući da o svim novinama u lečenju dijabetesa saznaju lekari, a kasnije i šira javnost. Prvo što treba da se ustanovi je da li ima kardiovaskularnu ili bubrežnu bolest i da se prema tome odredi terapija. U najvećem fokusu će biti lekovi koji štite srce i krvne sudove, kao i bubrege. To su SGLT2 inhibitori, lekovi koji deluju na nivou zaustavljanja procesa ateroskleroze, a istovremeno utiču na stimulaciju lučenja insulina i redukciju gojaznosti“objašnjava prof. dr Nebojša Lalić, endokrinolog, predsednik Udruženja za dijabetes Srbije i dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Da je u lečenju pacijenata sa dijabetesom neophodno uključiti tim raznih specijalnosti kako bi se pacijent sagledao i lečio u celini, sa svim mogućim koomorbiditetima smatra prof. dr Svetlana Apostolović, kardiolog u Kliničkom centru Niš.

Dijabetes je podmukla bolest, ne boli i dugo ne daje simptome. Sa postavljanjem dijagnoze dijabetesa, možemo konstatovati već poodmakle promene na mnogim organima, kaže doktorka.

“Dokazi iz velikih studija sa bolesnicima koji boluju od dijabetesa tipa 2, ujedinili su endokrinološke i kardiološke smernice za lečenje dijabetesa. Potrebno je da što ranije uključimo dokazane protektivne hipoglikemijske lekove , koji smanjuju rizik za nastanak infarkta miokarda, moždanog udara i razvoja srčane slabosti. Danas postoje lekovi za lečenje dijabetesa, čija aktivna supstanca pored efikasne kontrole nivoa šećera u krvi, štiti srce, mozak i bubrege pacijenata. Ovi lekovi deluju potpuno nezavisno od insulina te je rizik za hipoglikemiju minimalan, a samim tim se smanjuje kardiovaskularni rizik koji nosi hipoglikemija.

Dokazano je da ovi lekovi snižavaju nivo hipertenzije, smanjuju telesnu težinu na račun gubitka i viscelarnih masti, dodatno smanjuju rizik za nastanak srčane i bubrežne slabosti, redukujući na ovaj način i stopu umiranja zbog kardiovaskularnih komplikacija za 25 odsto“, ističe prof. dr Apostolović.

30 odsto pacijenata u našoj zemlji je na dijalizi zbog posledica dijabetesa

„Ono što je karakteristično ne samo za našu zemlju, već i za čitav svet jeste da je poslednje dve decenije dijabetesna nefropatija vodeći uzrok hronične bolesti bubrega, a samim tim i vodeći uzrok nastanka petog stadijuma hronične bolesti bubrega kada se bolesnici moraju lečiti dijalizom ili transplantacijom“, napominje prof. dr Radomir Naumović, nefrolog u Kliničko-bolničkom centru Zvezdara.

„Oko 30 odsto pacijenata u našoj zemlji je na dijalizi zbog posledica dijabetesa. Moderna terapija koja je napravljena da smanji šećer u krvi, vremenom je pokazala fantastične rezultate i kada je u pitanju funkcija bubrega. Naime, ovi lekovi su pokazali da imaju efekte i kod bolesnika koji imaju normalnu funkciju bubrega, odnosno da značajno odlažu nastanak simptoma i znakove hronične bolesti burbega. S druge strane, kod bolesnika koji već imaju bubrežno oštećenje ovi lekovi značajno usporavaju progresiju hronične bolesti bubrega. Uz ovakvu terapiju značajno se odlaže početak dijalize. “, napominje prof. dr Naumović.

Izvor: Objektiv.rs

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar