Šta pišu nobelovci? Upoznajte se sa poezijom Luiz Glik

Čuvena američka pesnikinja nije toliko poznata domaćoj publici

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Tanjug/AP Photo/Michael Dwyer

Prošle nedelje je svetom odjeknula vest da je pesnikinja Luiz Glik dobila Nobelovu nagradu za književnost. Ova odluka je bila neočekivana, ali Glik ju je zaslužila kao već čuvena književnica nagrađena Pulicerovom nagradom.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Njene najznačajnije zbirke su: Seoski život (2009), Averno (2006), Sedam doba (2001), Vita nova (1999), Zemlje pašnjaka (1996), Divlji iris (1992), Ararat (1990) i Ahilejev trijumf (1985). Zanimljivo je da pisci romana najčešće dobijaju Nobelovu nagradu, a Luiz je jedna od rethih pesnikinja sa ovom nagradom.

Priznanje za čuvenu pesnikinju: Ovo je ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost

Luiz Glik je poznata po svojoj oštroumnosti, ali i duhovitosti koja se savršeno vidi kroz njenu poeziju. Poslednjih dana smo mnogo čitali o njoj, ali da li znate neku njenu pesmu?

Predstavljamo Vam tri pesme čuvene pesnikinje u prevodu Stevana Bradića (preuzete sa portala Rizom), kako biste i vi znali šta pišu nobelovci.

  • Kirkina tuga

  • I na kraju, učinila sam sebe
    Poznatom tvojoj ženi na način
    Primeren boginji, u njenoj kući
    Na Itaki, kao glas
    lišen tela: ona je
    Zastala u svome tkanju, okrenula glavu
    Prvo desno pa levo
    Iako je bilo beznadežno naravno
    Tragati za fizičkim
    Poreklom zvuka: sumnjam
    Da će se ikada više vratiti razboju
    Nakon što je stekla ovo znanje. Kada je
    Ponovo budeš video, reci joj
    Tako se boginje opraštaju:
    U njenoj sam glavi zauvek
    U tvome sam životu zauvek.
  • Sreća

  • Muškarac i žena leže na belom krevetu.
    Jutro je. Mislim
    Uskoro će se probuditi.
    Na natkasni pored kreveta je vaza
    sa ljiljanima; sunce
    se uliva u njihova grla.
    Gledam ga kako je okreće
    kao da želi da joj izgovori ime
    ali tiho, duboko u njeno grlo –
    Na simsu
    jednom, dvaput
    oglasi se ptica.
    I ona se pokreće; njeno telo
    puni se njegovim dahom. Otvaram oči; posmatraš me
    Skoro da preko ove sobe
    prelazi sunce.
    Pogledaj svoje lice, kažeš,
    primičući mi sasvim tvoje
    kako bi od njega načinio ogledalo.
    Kako si samo miran. I plameni točak
    prelazi nežno preko nas.
  • Divlja perunika

  • Na kraju moje patnje
    bila su vrata. Počuj me: sećam se
    onoga što ti nazivaš smrću. Nad glavom buka, povijalo se granje bora
    Potom ništa. Bledilo sunca
    treperilo je iznad suve površine. Užasno je preživeti
    kao svest
    sahranjena u tamnu zemlju. Potom se završilo: ono čega se bojiš, biti
    duša, okončana iznenada,
    izgubiti moć govora, neprimetno uleganje
    čvrste zemlje. I ono što mi se činilo da su
    ptice koje proleću kroz nisko žbunje. Ti koji se ne sećaš
    dolaska sa drugog sveta
    kažem ti da sam mogla ponovo da zborim: sve
    što se vraća iz zaborava vraća se
    da zadobije glas: iz središta mog života probio se
    veličanstveni vodoskok, tamno plave
    senke na azurnoj morskoj vodi.

Uvek ste mislili pogrešno: Ivo Andrić nije dobio Nobelovu nagradu za delo “Na Drini ćuprija”

N.T.



Izvor: Objektiv.rs

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar