Prošle nedelje je svetom odjeknula vest da je pesnikinja Luiz Glik dobila Nobelovu nagradu za književnost. Ova odluka je bila neočekivana, ali Glik ju je zaslužila kao već čuvena književnica nagrađena Pulicerovom nagradom.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Njene najznačajnije zbirke su: Seoski život (2009), Averno (2006), Sedam doba (2001), Vita nova (1999), Zemlje pašnjaka (1996), Divlji iris (1992), Ararat (1990) i Ahilejev trijumf (1985). Zanimljivo je da pisci romana najčešće dobijaju Nobelovu nagradu, a Luiz je jedna od rethih pesnikinja sa ovom nagradom.
Priznanje za čuvenu pesnikinju: Ovo je ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost
Luiz Glik je poznata po svojoj oštroumnosti, ali i duhovitosti koja se savršeno vidi kroz njenu poeziju. Poslednjih dana smo mnogo čitali o njoj, ali da li znate neku njenu pesmu?
Predstavljamo Vam tri pesme čuvene pesnikinje u prevodu Stevana Bradića (preuzete sa portala Rizom), kako biste i vi znali šta pišu nobelovci.
-
Kirkina tuga
- I na kraju, učinila sam sebe
Poznatom tvojoj ženi na način
Primeren boginji, u njenoj kući
Na Itaki, kao glas
lišen tela: ona je
Zastala u svome tkanju, okrenula glavu
Prvo desno pa levo
Iako je bilo beznadežno naravno
Tragati za fizičkim
Poreklom zvuka: sumnjam
Da će se ikada više vratiti razboju
Nakon što je stekla ovo znanje. Kada je
Ponovo budeš video, reci joj
Tako se boginje opraštaju:
U njenoj sam glavi zauvek
U tvome sam životu zauvek. -
Sreća
- Muškarac i žena leže na belom krevetu.
Jutro je. Mislim
Uskoro će se probuditi.
Na natkasni pored kreveta je vaza
sa ljiljanima; sunce
se uliva u njihova grla.
Gledam ga kako je okreće
kao da želi da joj izgovori ime
ali tiho, duboko u njeno grlo –
Na simsu
jednom, dvaput
oglasi se ptica.
I ona se pokreće; njeno telo
puni se njegovim dahom. Otvaram oči; posmatraš me
Skoro da preko ove sobe
prelazi sunce.
Pogledaj svoje lice, kažeš,
primičući mi sasvim tvoje
kako bi od njega načinio ogledalo.
Kako si samo miran. I plameni točak
prelazi nežno preko nas. -
Divlja perunika
- Na kraju moje patnje
bila su vrata. Počuj me: sećam se
onoga što ti nazivaš smrću. Nad glavom buka, povijalo se granje bora
Potom ništa. Bledilo sunca
treperilo je iznad suve površine. Užasno je preživeti
kao svest
sahranjena u tamnu zemlju. Potom se završilo: ono čega se bojiš, biti
duša, okončana iznenada,
izgubiti moć govora, neprimetno uleganje
čvrste zemlje. I ono što mi se činilo da su
ptice koje proleću kroz nisko žbunje. Ti koji se ne sećaš
dolaska sa drugog sveta
kažem ti da sam mogla ponovo da zborim: sve
što se vraća iz zaborava vraća se
da zadobije glas: iz središta mog života probio se
veličanstveni vodoskok, tamno plave
senke na azurnoj morskoj vodi.
Uvek ste mislili pogrešno: Ivo Andrić nije dobio Nobelovu nagradu za delo “Na Drini ćuprija”
N.T.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)