Bratoubliački rat sa dojučerašnjim sunarodnicima, sankcije, državna pljačka lakovernih štediša, progon i ubistva političkih protivnika i novinara obeležili su poslednju deceniju 20. veka u Jugoslaviji. Beskrupulozna, u kriminal ogrezla, vladavina jednog čoveka, za koju se verovalo da joj se ne nazire kraj, okončana je na današnji dan pre tačno 20 godina.
Tog 24. septembra 2000. Jugoslavija je odlučila da raskrsti sa svim što je predstavljao jedan čovek, lider Socijalističke partije Srbije Slobodan Milošević.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Neposredni izbor za predsednika Savezne Republike Jugoslavije desio se samo jednom, i to upravo 24. septembra 2000. godine. Na izbornom listiću za 6.871.595 građana sa pravom glasa nalazila su se četiri predsednička kandidata.
Istina o KRAJU SFRJ! Branko Kostić je ovako govorio o njenom raspadu: Spasa joj nije bilo!
U avgustu pred izbore vladajuća koalicija SPS-JUL-SNP kandidovala je tadašnjeg predsednika Jugoslavije i predsednika SPS-a Slobodana Miloševića. Demokratska opozicija Srbije (DOS) osnovana u januaru te godine kao svog kandidata odabrala je Vojislava Koštunicu, predsednika Demokratske stranke Srbije (DSS), jedne od članica koalicije.
Srpski pokret obnove malo je pre izbora napustio DOS i izašao sa samostalim kandidatom, predsednikom stranke Vojislavom Mihailovićem, dok je kao četvrti kandidat na izbornom listiću bio Tomislav Nikolić, potpredsednik Srpske radikalne stranke, koja nije podržala Miloševića.
Nepriznavanje pobede i građanska neposlušnost
Šta se desilo 24. septembra 2000. godine? Samo nekoliko sati nakon što su birališta zatvorena Centar za slobodne izbore i demokratiju izlazi sa prvim preliminarnim procenama rezultata, po kojima je Koštunica bio ubedljivo ispred Miloševića. Isto veče, te rezultate priznaju DOS, ali i protivkandidati SRS i SPO.
Ipak, potvrde nije bilo od Savezne izborne komisije, koja je preliminarne rezultate iznela tek 26. septembra, dva dana nakon samih izbora. Tada su naveli da Koštunica jeste dobio u prvom krugu, ali ispod 50 odsto neophodnih glasova da se drugi krug izbora ne bi održao.
Još dva dana kasnije, 28. septembra SIK izlazi sa konačnim rezulatima – Milošević osvojio 40 odsto, dok je Koštunica osvojio 48 odsto, dva procenta manje od neophodnog.
Sa ovim rezultatima opozicija se nije složila i optužila je Miloševića i njegovu koaliciju za izbornu krađu. Sva ta dešavanja su dovela do kulminacije koja je rezultat imala u protestima širom zemlje.
U njima DOS poziva na građansku neposlušnost, rudari u kolubarskom basenu uglja stupaju u štrajk, tražeći pobedu opozicije, u tim danima mnoge škole nisu radile, preduzeća i fabrike su bile zatvarane.
DOS 2. oktobra građanima upućuje poziv za tri dana ispred parlamenta. A onda se desio 5. oktobar i definitivni krah Slobodana Miloševića…
Komentari (0)