“Peđa Milosavljević pas, Pižon peta, Blagojević sa krila…. I Dule… Dule pod rašlje….. U Londonu muk…. “ – kultna je rečenica Nebojše Glogovca iz filma ” Munje”… Jednako tome, kultna je i generacija Crvene Zvezde koja je igrala utakmicu sa Arsenalom te već davne 1978. godine, kao i sam njen put ka finalu Kupa UEFA.
Vladimir Pižon Petrović, kasnije četvrta Zvezdina zvezda, predvodio je ekipu talentovanih momaka koju su činila imena kao što su Slavoljub Muslin, Miloš Šestić, Dule Savić… Nakon nekoliko godina zajedničkog igranja, delovalo je da je ovaj tim stasao i da može da podigne prvi veliki evropski trofej.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Sve je krenulo u Berlinu, protiv velikana Istočne Nemačke – Dinama. I odmah na startu – hladan tuš! Berlinci su pregazili Zvezdu sa 5:2! Delovalo je da je kraj došao i pre početka, pogotovo kada je Ridiger u 12. minutu revanša matirao “originalnog” Diku Stojanovića. Ipak, usledio je neverovatan preokret, jedan od najvećih koje “Marakana” pamti. Crveno–beli su postigli četiri gola u drugom poluvremenu i iz mrtvih se vratili na scenu.
Ovakav epilog kao da je dao dodatni polet i samopouzdanje Beograđanima. U sledeća tri kola, redom su padali – Sporting Hihon, Arsenal i WBA i svi su savladani gotovo na isti način.
Zvezda je pobeđivala u prvoj utakmici sa 1:0, dok su se revanši završavali nerešeno – 1:1.
Protiv Hihona je gol za prolaz postigao je Petrović desetak minuta pre kraja, Arsenalu je već pomenutim legendarnim golom presudio Dušan Savić u poslednjim trenucima, a izjednačenje u revanšu sa Vest Bromvičom i polufinale, doneo je Miloš Šestić, tri minuta pre poslednjeg zvižduka.
Da bi igrala svoje prvo veliko finale, Zvezda je opet morala preko Berlinaca, ovoga puta Herte. U prvoj utakmici, u velelepnom ambijentu pred 95.000 navijača, još jedna pobeda minimalnim rezultatom – 1:0. Dule Savić je glavom zakucao loptu u mrežu i doživeo da postane prvi igrač kome “Marakana” skandira i ime i prezime.
Revanš u Berlinu se igrao po snažnom pljusku tokom većeg dela utakmice. To je verovatno više odgovaralo domaćoj ekipi. Već posle 17. minuta igre, na semaforu je pisalo 2:0 za Hertu. Međutim ovo nije bila generacija koja lako odustaje. Još jednom su karakter i kvalitet isplivali, igrači su pokazali da vrede i da nisu bez razloga tu gde jesu. Šestić je pogodio u 72. minutu za konačnih 2:1 i veliko finale!
Generacija za koju se mislilo da je legitimni naslednik Dzajićeve, nije više sanjala. Beograd je čekao šampiona, a Beograđane su opet čekali Nemci. Samo ovoga puta ekipa iz zapadnog dela, velika Borusija Menhengladbah. Tim koji je samo godinu dana ranije u Kupu šampiona do nogu potukao Zvezdu ukupnim rezultatom 8:1. Međutim, sada su stvari bile nešto drugačije.
Tog 9. maja 1979. godine, 100.000 srećnika, kako bar izveštaji kažu, imalo je priliku da gleda svoj tim u finalu. Slika veličanstvenog ambijenta, obišla je svet. Buka je bila zaglušujuća, atmosfera paklena, a igrači nošeni hukom plesali su po terenu. Igrao se 22.minut, Muslin je poslao loptu u peterac, tamo je najsnalažljiviji bio Miloš Šestić i 1:1! Stadion se se zatresao. Sanjalo se otvorenih očiju, pehar je bio na dohvat ruke!
Bajka je trajala sve do 60.minuta…. A onda jedan bezazlen centaršut sa leve strane, Jurišić bez pritiska u svom šesnaestercu umesto u korner ili aut, loptu sprovodi u sopstvenu mrežu. 1:1! Beogradom se prolomio muk. Igrači se nisu oporavili od šoka i Borusija je kući odnela ono po šta je došla. Remi sa datim golom. Ostala je samo nada da se može dogoditi još jedan čudesan preokret u revanšu.
Četrnaest dana kasnije, Zvezda je po svedocima tog meča, odigrala verovatno najbolju utakmicu u sezoni. Pritiskala, više želela. Ni pune tribine nisu omele mladiće iz Beograda da budu bolji tim na terenu. Ostala je i legenda da je tokom drugog poluvrena čitav stadion navijao za beogradski tim. Takođe i dan danas mnoge boli penal koji je dosuđen za domaćina u 15. minutu iz koga su poveli. Meč je odmicao, ali izjednačenja nije bilo. Ovoga putu nije bilo snage za željeno čudo. Borusija je osvojila Kup UEFA.
Jedna fenomenalna generacija ostala je na pragu uspeha. Ostala je istorija i njihova imena upisana u njoj. San su ostavili jednog drugoj generaciji. Oni su ga odsanjali i za njih.
Balša G.
Jede i pije koliko želi: POGLEDAJTE šta danas radi najveće strano ime u istoriji Zvezde (VIDEO+FOTO)
Komentari (0)