Na obalama reke Sane i njenih pritoka dabrovi su se proteklih godina namnožili u izuzetno velikom broju, a izletnici koji u ovom letnjeom periodu kampuju pored reka svedoče i o njihovom agresivnom ponašanju, pišu Nezavisne.
“Imao sam pre nekoliko dana blizak susret s dabrom i moram reći da sam se jako prepao. Mislio sam da su to plahovite životinje, ali ovaj je bio zaista velik. Iskezio je zube i ispravio se na zadnje noge te pritom repom jako lupao o zemlju i naterao me na povlačenje”, kaže jedan od kampera pored Sane.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Slična iskustva imaju i brojni drugi izletnici i kupači na mestima gdje su dabrovi načinili svoja staništa. Biolozi kažu kako dabrovi znaju biti agresivni u vreme kada porodice dobiju i podižu mlade, ili kada pokušavaju da odbrane teritorije. Inače, šteta koju uzrokuju ove životinje sve je veća, zbog čega su učestale pritužbe meštana koji žive pored reka. Prema njihovim rečima, reprodukcija dabrova dostigla je zabrinjavajuće razmjere, a na njihovoj meti su priobalno drveće, poljoprivredni usevi i posebno voćnjaci.
U Društvu sportskih ribolovaca “Devet rijeka” iz Sanskog Mosta ističu kako povećan broj dabrova negativno utiče na vegetaciju, budući da ruše veliki broj drveća.
“To se posebno odnosi na vrbe i drugo priobalno drveće u čijem hladu ribe imaju stanište, pa dolazi do migracija ribljeg fonda. Takođe, dabrovi na manjim pritokama prave brane i tako onemogućavaju mrest ribe. Namnožili su se u zaista velikom broju i potrebno je na neki način redukovati njihovu brojnost”, kaže za Nezavisne Nirzad Karamujić, sekretar pomenutog društva.
U Lovačkom društvu “Sana” kažu kako primaju brojne pritužbe meštana koji trpe štetu i da postoje mnogi koji smatraju da je broj dabrova porastao u tolikoj meri da se mora redukovati, ali da s druge strane postoji veliki pritisak društava i aktivista za zaštitu životinja, koji se tome protive.
Navode kako je dabar skinut s crvene liste zaštićenih životinja i da je lov na njih sada moguć ukoliko se dokaže njihova prekobrojnost i štetnost po okolinu. Međutim, dodaju da se radi o iznimno komplikovanoj proceduri koja zahtijeva pribavljanje velikog broja različitih dozvola i odobrenja.
Dabrovi su na ove prostore dospeli iz susedne Hrvatske, gde su nestali krajem 19. veka, ali su u okviru velikog projekta pre dvadesetak godina veštački nastanjivani. Mogu opstati samo u nezagađenim vodama, pa su i njihove migracije usmerene ka onim prostorima gde su reke čistije.
Nemaju neprijatelja u prirodi, što doprinosi njihovom ubrzanom razmnožavanju i reprodukciji.
Komentari (0)