TEMA OBJEKTIVA

Atalanta na minut do statusa BOŽANSTVA: U nogama magičan fudbal, u glavama HOROR priča Bergama (VIDEO)

Golovima u nadoknadi, Pari Sen Žermen je eliminisao italijanskog predstavnika u Ligi šampiona

Foto/Tanjug/Rafael Marchante/Pool via AP

Nije ona ni Junona. Ni Dijana. Ni Minerva. Već ovozemaljska Boginja (La Dea). Sa kojom skoro svi mogu da se poistovete. Ili bar većina.

Rad, rad i samo rad. Na kraju se isplati.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Pojavila se jedna ilustracija pred to četvrtfinale. Mapa Francuske, ali bez gradova. Tamo gde bi trebalo da stoji Pariz je grb PSŽ-a, a skoro svuga ostalo Boginja uokvirena crnom i plavom bojom. Odnos pripadnosti u toj zemlji, ko će za koga navijati.

To može da se prenese i na čitavu Evropu.

Imamo često primere da se „zalepimo“ za autsajdera. Recimo, prošle godine je Ajaks bio na sekund do finala, ali Ajaks ne može biti autsajder. To je višestruki prvak Starog kontinenta sa najpoznatijom fudbalskom školom. Jednostavno, zaljubili su se ljudi u njihov fudbal.

E, kada na taj fudbal dodate i potpunu „anonimnost“, dobijete Atalantu.

Nijedna ekipa nije toliko dugo član Serije A, a da nikada nije bila prvak Italije. 112 godina istorije i jedan jedini trofej Kupa. To je to.

Daleko od toga da nije bilo generacija koje su skretale pažnju na sebe. Ona verovatno najbolja se pojavila u najgorem mogućem trenutku, kada je Kalčo bio najjača liga sveta. Setiće se malo stariji Taibija, Karere, Zaurija, Donija, Daboa, Komandinija… Sa kraja 90-ih i početka 2000-ih.

Ali, do dolaska Đanpjera Gasperinija i povratka Alehandra Gomeza na Apenine, Atalanta nije ni ozbiljno iskoračila u Evropu, a to je tema priče.

Hajde da se vratimo malo unazad do one Atalantine generacije s početka veka. I tada je ovo bio tim koji je imao razvijenu akademiju. Možda se mlađi ljubitelji fudbala ne sećaju pomenutih igrača, onda sigurno znaju za Rikarda Montoliva i Đampaola Pacinija. U tim trenucima oni su se probijali do prvog tima.

Od tada do sada, Atalanta je na transfere potrošila praktično isto novca, 400 miliona evra, koliko Pari Sen Žermen na samo dva igrača, Nejmara i Kilijana Embapea. To ne znači da Atalanta treba da dobije gol bonusa, ali zato svi van Pariza navijaju za nju. Primera radi, od dolaska katarskog novca u Pariz, utrošeno je skoro milijardu i po dolara za devet godina i tek su prvi put došli do polufinala Lige šampiona u tom periodu.

Šta je poenta? Možete trošiti do besvesti, ali bez kohezije i hemije, uspeha neće biti. Setimo se revanša sa Barselonom pre par sezona.

A, sa druge strane, upravo to može doneti dobre rezultaete, čak i bez bahaćenja u prelaznim rokovima. U situaciji kad čak 12 ekipa u Seriji A izdvaja veći novac za plate.

Sada svi govore o majstorstvu Papua Gomeza, o kvalitetu Josipa Iličića, završnici Duvana Zapate, sjajnim odbranama Pjerluiđija Golinija. Ali, sećate li ih se iz nekog prethodnog perioda? Papua iz Katanije? Iličića iz Fiorentine? Zapate iz Napolija? Golinija iz Aston Vile? Da li su i tada bili dobri igrači? Jesu. Da li su i tada imali kvalitetne saigrače oko sebe? Jesu. Da li su skretali pažnju na sebe? Nisu.

Probao je to da opiše Gasperini. Rekao je da pre njegovog dolaska u Bergamo, Papu Gomez nije bio „radnik“. Nije voleo da trenira. A, sada može da se poredi sa najboljima u Evropi.

Foto/Tanjug/(David Ramos/Pool Photo via AP)

Kada se sve to spoji, taj rad, energija, želja, dobijete mašinu bez opterećenja velikih rezultata koja se igra fudbala na terenu ko god bio preko puta. I zato ljudi vole da gledaju Atalantu i zato ona nije onaj autsajder od kog želimo da „saplete“ nekog velikana i onda ispadne u narednom kolu. Ne, Atalanta igra tako da je potpuno realno bilo očekivati da dođe do same završnice Lige šampiona. Ono što je na teži način naučio Pari Sen Žermen protiv Barselone, sada je Boginja i to je lekcija za budućnost. Očigledno da je moralo tako. Falilo je iskustva.

A, kakva bi to priča bila. Doduše, i sada je.

Mnogi vole da spoje tragediju Bergama sa uspesima Atalante, ali taj evropski put je počeo ranije. Od magičnog povratka u grupnoj fazi, do brutalne eliminacije Valensije u osmini finala.

Činjenica, prvi okršaj tih ekipa igran na San Siru, kažu, bio je biološka „bomba“. Čitali smo o komičnim razlozima izostanaka dece iz škola, o tome da se trećina Bergama od 120.000 stanovnika „preselila“ u Milano to veče, a da je zaraženih koronavirusom već bilo.

Pa, Valensija je posle revanša prijavila 35% zaraženih u ekipi, a i sam Gasperini je rekao da je imao jake simptome bolesti.

Epilog, Lombardija je bila najpogođenija evropska regija. Italija je imala dane sa preko 900 mrtvih, kao da je ratno stanje, a ta pokrajina je po pravilu davala najviše. Prva je zatvorena. A Bergamo je bio u najtežem stanju.

Italija, Lombardija i Bergamo su prošli kroz jedan od najtežih perioda u modernoj istoriji, a fudbalski klub je postao sinonim za borbu.

Papu Gomez je dane karantina opisao kao život u horor filmu. Samo osam dana po plasmanu u četvrtfinale, ulice Bergama bile su prazne, a jedino su prolazili vojni kamioni koju su prevozili sanduke. U tom periodu, 40 ljudi u proseku je umiralo od korone u Bergamu, što jedan od najbolji zdravstvenih sistema u Evropi nije mogao da podnese i izdrži. Veći deo lokalnih novina bio je rezervisan za umrlice. U okolini grada postojala su sela u kojima je svaka familija imala bar jedan smrtni slučaj.

„Potcenili smo ga“, rekao je za koronavirus Robin Gosens, prvotimac ekipe za koga se otima pola Italije.

Po okonačnju najgoreg perioda i kada je sve počelo da se vraća u kakvu-takvu normalu, Gasperini je probao da objasni novonastalu situaciju u gradu. „Svi idu napred, snažno, ali sa bolom. Biće potrebne godine da se shvati šta se zapravo ovde desilo“.

Istorijski sportski uspeh se poklopio sa najvećik bolom.

„Atalanta može da pomogne Bergamu da počne ponovo“.

Horor priča Bergama je zaslužila srećan kraj. Poraz to nije, ali stanovnicima grada to ne smeta. Oni su svoje heroje dočekali baš tako. Bar na dva sata skrenuli misli sa nezapamćenih dana.

Atalanta nije „one hit wonder“. Ekipa napreduje iz godine u godinu i opet se plasirala u Ligu šampiona. Sa dodatnim iskustvom i lekcijom koja je naučena.

Pa, što da ne proba još jednom.

Izvor: Objektiv.rs

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar