Epicentar je bio na severu, u Lombardiji, a najgora situacija u Bergamu. Svakodnevno je beležen veliki broj smrtnih slučajeva, a i dalje su sveža sećanja na kolonu kamiona, koja je odvozila tela preminulih do krematorijuma izvan grada.
Dok se virus širio, fudbal se i dalje igrao. Istina, bilo je pitanje dana kada će ekipe na privremeni odmor – granice su zatvarane, broj zaraženih i umrlih širom kontinenta rastao, a pre totalnog “lokdauna” odigrani su neki revanš mečevi osmine finala Lige šampiona.
Jedan od tih susreta bio je 10. marta. Te večeri Atalanta je na praznoj “Mestalji” u revanšu osmine finala Lige šampiona savladala Valensiju (3:4) i plasirala se u četvrtfinale. Istorijski uspeh, veliki rezultat, igrači su proslavili okupljeni oko slovenačkog napadača Josipa Iličića. Strelac sva četiri pogotka, držao je majicu na kojoj je pisalo – Bergamo, ovo je za tebe.
Podrška je bila neophodna, a borba protiv nevidljivog neprijatelja iscrpljujuća. Fudbal je uneo malo radosti u domove, ali navijači nisu mogli da dočekaju svoje heroje iz Valensije i zajedno proslave uspeh. Na snazi je bila zabrana okupljanja, pa je po povratku iz Španije igrače na aerodromu umesto pesme dočekao muk. Grad je bio pust. Tišinu su prekidale sirene ambulantnih kola ili zvono s crkve.
“Znamo da ljudi, koji su gledali meč, ne mogu izaći iz kuće da proslave ovaj uspeh. Obećavam, slavićemo u junu. Imaćemo veliku žurku i ova opasnost biće savladana – govorio je tada trener Atalante Đan Pjero Gasperini. Jun je došao, ali Liga šampiona nije nastavljena. Sve je pomereno za avgust. Konačno, pet meseci posle meča u Španiji, “Boginja” večeras u Lisabonu (21:00 čas) nastavlja evropsku bajku. Rival je moćni PSŽ.
RAZBIJENI U ZAGREBU, PONOR U PRVA TRI KOLA DO EPSKE NOĆI U HARKOVU
Debitantsko učešće u Ligi šampiona Atalanta je počela u grupi s Mančester sitijem, Šahtjorom i zagrebačkim Dinamom. Utakmice je igrala u Milanu, oko 40 kilometara udaljenom od Bergama. I pored toga, utakmice na “San Siru“ pratilo je blizu 40.000 navijača.
Takmičenje je počelo katastrofom na “Maksimiru“. Dinamo je slavio 4:0 i prekinuo niz od 11 uzastopnih izgubljenih susreta u Ligi šampiona. Potom je uslijedio poraz od Šahtjora, te debakl i pet primljenih golova od Sitija na “Etihadu”. Tri meča – tri poraza, uz gol razliku 2:11. Delovalo je da “La Dea” u Ligi šampiona nema šta da traži.
U četvrtom kolu u Milano je doputovao Siti i nakon sedam minuta poveo golom Sterlinga. A kada je u finišu prvog dela dosuđen penal za goste, o šansama italijanskog kluba za osminu finala niko nije razmišljao. Tada je došlo do prekretnice – Žezus je promašio, Atalanta do kraja izjednačila, osvojila prvi bod i zahvaljujući ludom meču u Zagrebu, gde je Šahtjor golom u 97. minutu stigao do remija, ostala u kakvoj-takvoj trci za proleće u Ligi šampiona.
U petoj rundi tim sa severa Italije revanširao se Dinamu za poraz na premijeri. Šahtjor je izvukao bod u Engleskoj i Atalanti je za osminu finala bila neophodna pobeda u poslednjem kolu u Ukrajini. Teško, ne i nemoguće.
Odlučujuća utakmica u Harkovu bila je i najbolja. Pogađali su Kastanje, Pašalić i Gosens. Mimo svih očekivanja tim se vratio iz Ukrajine kao učesnik osmine finala Lige šampiona.”Boginja” je bila u raju. Nikada ranije neki tim nije obezbedio nokaut fazu posle tri vezana poraza na startu takmičenja.
“Pamtićemo ovu noć zauvek”, poručio je posle meča Papu Gomes.
Pamtiće je i navijači – nekoliko hiljada tifoza dočekalo je ekipu na aerodromu dva sata posle ponoći. Ne dešava se tako često da njihov tim daleko dogura u Evropi.
ELIMINACIONA FAZA – VALENSIJA
Na red je došla osmina finala. Protivnik – Valensija, a prvi meč na “San Siru” zakazan za 19. februar.
Tog dana velika kolona automobila uputila se ka Milanu. Vožnja, koja obično traje 40 minuta odužila se na tri sata. Navijači su uzeli slobodan dan na poslu, đaci nisu išli u školu, studenti na predavanja, euforični roditelji poveli su decu na putovanje – sve je bilo podređeno “Boginji”.
A “Boginja” je znala kako da se oduži. Četiri gola u mreži “slepih miševa” (4:1) bili su dovoljan zalog za revanš. San se nastavio, a Milano postao epicentar jedne evropske fudbalske bajke.
Ali, i epicentar zaraze. Dva dana posle meča, u Bergamu su se javili prvi slučajevi koronavirusa. Potom je došlo do velikog širenja zaraze, a Italija postala evropsko žarište. Zvaničnici su utakmicu opisali kao “biološku bombu”.
“Virus je bio među nama, a mi nismo imali ideju da je 40.000 ljudi sa San Sira zaraženo. Virus se prenosio od osobe do osobe. Ljudi su dolazili u grupama i bilo je fizičkog kontakta”, pričao je gradonačelnik Bergama, Đorđo Gari.
Na stadionu su bili i navijači gostiju. Ubrzo se korona pojavila i u Španiji, pa je odlučeno da revanš na “Mestalji” bude odigran pred praznim tribinama.
U revanšu je “La Dea” opet pobedila i plasirala se u četvrtfinale – bilo je 4:3, a Josip Iličić, koji neće igrati protiv PSŽ-a zbog depresije (posledica korone i potresnih slika iz Bergama?) dao je sva četiri gola.
“Znamo kolika je vrednost fudbala u teškim trenucima, poput ovog u kojem se sada nalazimo. Ovo je poseban momenat za tim, grad i Lombardiju. Hvala igračima i stručnom štabu jer su nam pružili dva sata radosti”, poručeno je iz kluba po završetku revanša.
NAVIJAČI DONIRALI NOVAC
Nije prvi put da Atalanta ne može da proslavi uspeh. Posle osvajanja jedinog trofeja u klupskoj istoriji, Kupa Italije 1963. godine, slavlje je otkazano zbog smrti pape Jovana XXIII.
Danas bolnica u Bergamu nosi njegovo ime. Zaposleni u toj ustanovi tokom prethodnih meseci izrasli su u istinske heroje grada u podnožju Alpa. Njihovu brigu i borbu za zdravlje ljudi nagradili su i navijači – svi koji su imali kupljene karte, plaćen prevoz i smeštaj do Valensije donirali su novac bolnici. Ukupno 60.000 evra.
Klub, igrači, navijači – ujedinjeni u teškim trenucima.
“Organizovaćemo veliku žurku na kraju ovog mračnog perioda”, obećao je Duvan Zapata navijačima.
Ko zna, možda Atalanta žurku bude organizovala kao evropski šampion. Bio bi to srećan kraj još jedne bajke.
Komentari (0)