Svi umeju da preteraju kada je hrana u pitanju.
Takoreći, ne postoji osoba koja se nekada nije prejela.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Nekada, odnosno, ponekad je ključna reč, pogotovo kada je zdravlje u pitanju.
Prema novim istraživanjima, ukoliko povremeno pojedete visokokalorični obrok, nećete sebi naneti štetu.
Naravno, pod uslovom da vam to ne pređe u naviku zbog koje biste mogli da počnete da gomilate višak kilograma.
Studiju je objavio British Journal of Nutrition, a navode da jednokratno prejedanje ne utiče na nivo glukoze u krvi i da minimalno povećava količinu masnoće u krvotoku nekoliko sati nakon jela, prenosi IFLScience.
Konstantno prejedanje je, logično, štetno, ali je mali broj istraživanja koja su se bavila uticajem povremenog pustošenja frižidera.
I zato je tim naučnika odlučio da istraži kako se telo nosi sa posledicama povremenog prejedanja.
Angažovali su grupu volontera kojima su dali da jedu picu u količinama koje su oni želeli.
Za eksperiment se prijavilo 14 ljudi. Svi su bili muškarci starosti od 22 do 37 godina. Tokom prvog susreta, učesnici su dobili uputstvo da prestanu da jedu čim osete da su dovoljno siti. Na sledećem susretu su im rekli da jedu sve do trenutka dok doslovno više ne mogu da progutaju nijedan zalogaj.
Ljudi su tada, u proseku, pojeli dvostruko više kalorija nego na prvom susretu, iako je među ispitanicima značajno varirala količina pojedene hrane.
Naučnici su zatim merili nivo šećera u krvi tokom četiri sata nakon jela. Otkrili su da ona nije bila ništa veća nakon prejedanja i vrednosti su bile slične onima nakon uobičajenog jela. Lipidi u krvi, kao što su trigliceridi su se neznatno povisili tokom preterane konzumacije hrane, ali porast nije bio proporcionalan iznosu viška masnoća koje su ispitanici uneli tokom obroka.
Autori studije takođe navode da je nivo insulina u krvi bio 50 posto viši nakon prejedanja, a to objašnjavaju činjenicom da telo pokušava da održi nivo glukoze pod kontrolom u trenutku kada se suoči sa tako visokim unosom kalorija.
Probavni sistem otpušta različite hormone da bi stimulisao otpuštanje insulina i podstakao osećaj sitosti i te vrednosti su se takođe promenile nakon prejedanja, u odnosu na susret na kojem su volonteri umereno jeli.
“Osnovi problem kod prejedanja je što naše telo višak kalorija skladišti kao energiju u obliku masti, a to može da doprinese gojaznosti ako se prejedate svakoga dana”, rekao je supervizor studije prof. Džejms Bets sa Univerziteta Bath.
“Ipak, ova studija pokazuje da zdravi ljudi koji se povremeno prepuste užitku hrane i pojedu veliki obrok za Božić, neće imati dugoročne posledice tog prejedanja, niti će izgubiti metaboličku kontrolu”, zaključio je on.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)