Sutra se obeležava 25 godina od početka operacije Oluja, čiji je svedok, među brojnim izbeglim Srbima, bila i naša glumica Maja Kolundžija Zoroe, koja je 5. avgusta 1995. godine punoletstvo dočekala na Petrovačkoj cesti – u izbegličkoj koloni.
“Sećanja su živa, toliko su urezana da ne može ništa da se zaboravi. Znam sve detalje. Znam gde se svaki kamen nalazio, gde je bila svaka biljka. Kako je to bio čudan osećaj. Sve je bilo daleko, a sve je bilo tvoje. Ne mogu da zaboravim. Ne blede sećanja, pamtiću dok sam živa”, priča glumica Maja Kolundžija Zoroe, u razgovoru za Blic Ženu, koja godinama nakon Oluje nije slavila rođendan. čak nije želela nikome da kaže da je rođena 5. avgusta.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Tek nakon što sam postala majka, otklonila sam taj strah”, dodaje. Maja se mislima vratila u avgust 1995. godine, u selo Kolundžija, četiri kilometara udaljeno od Knina gde je živela sa porodicom.
“Krenuli smo od kuće popodne, majka, otac, prve komšije i ja u komšijskom kamionu “Tamić”. Smestili smo se pozadi, misleći da idemo samo do šume kako bismo se sklonili od granatiranja i da ćemo eventualno stići do Republike Srbije. Niko nije verovao da ćemo zaključati kući i da se više nećemo vratiti u nju. Niko to nije zaslužio, niko nije imao prava da nam to uradi”, nastavlja Maja koja najviše žali što tog dana nije ponela fotografije, pa ih danas ima svega 15-ak koliko ih se našlo u dnevniku.
Posted by Maja Kolundzija Zoroe on Saturday, September 22, 2018
“Kada ostanete bez fotografija, to je kao da vam je neko otkinuo parče života. I Momo Kapor je o tome pisao. Majka se pametno dosetila da ponese dokumenta. Uzeli smo nešto odeće, ogromnu pršutu, parče mesa iz zamrzivača koje se usput pokvarilo i to je to. Kao na filmu”.
Kolona se kretala sporednim putevima jer su oni glavni bili bombarodovani
“Išli smo putevima koji pre toga nisu ni postojali. A što smo više odmicali od kuće, kolona je bila veća. Ljudi su počeli da se raspituju da li smo videli nekog člana njihove porodice, majke su tražile dece, porodice su se rasipale. I onda jedno vreme muk. Kako se odmicalo ka Bosni, beznađe i jad. Ne verujete šta vidite. Bio je to muk bola!”.
Punoletstvo je doćekala na livadi u Petrovcu
“Došli smo te noći do Petrovačke ceste, prenoćili smo na ogromnoj livadi u Petrovcu. Niko mi nije čestitao rođendan, nije se ni pomišljalo na to. Ja sam se naravno setila, ali to niko nije izgovarao”, priseća se Maja koja je imala planove i želje za 18. rođendan.
“Vratila sam se zbog tog dana ranije sa mora. Bila sam puna života. Nekako je sve to manje bolno kada je čovek mlad. Imate tada veću želju za životom, mada smo i mi mladi bili toliko razumni da shvatimo da se dešava nešto jezivo. Odjednom je nastupilo to beznađe, ali i neznanje šta će bitri, što je još gore”.
Posted by Maja Kolundzija Zoroe on Monday, September 29, 2014
Zamalo izbegli bombe
Maja je sa porodicom i komšija bila na početku kolone pa su izbegli bombardovanje koje je zadesilo one na kraju.
“Da smo se tu našli, poginuli bismo. Niko srećom nije tada stradao iz moje bliže familije, a i niko iz mog sela”, dodaje Maja koja je prvo stigla u Beograd, a zatim otišla u selo pored Obrenovca kod majčinog strica. U ovom gradu je završila Gimnaziju.
Povratak u selo
Maja se 2000. vratila u selo.
“Majka i ja smo otišle, zatekli smo nove stanare, Hrvate, kako žive u našoj kući. Bilo je veoma emotivano vratiti se. A i čudno je kada vam vrata vaše kuće otvori neko stran. Ali su nas lepo prihvatili, pozvali unutra, ponudili su nas čak i kafom”, kaže Maja, čiju su kuću tokom rata pljačkali i palili pa su zatim novi vlasnici uredili ono osnovno.
Posted by Maja Kolundzija Zoroe on Thursday, November 15, 2012
“Kada su oni izašli, roditelji su se vratili da tamo žive, ali su pola godine bili ovde u Beogradu, a pola u Kolundžiji. Otac je preminuo 2013. godine, majka je u selu. Povremeno dolazi kod nas. Ja sam išla svakog leta do pre dve godine kada sam dobila treće dete”.
Maja sada živi u Beogradu, a prošle godine je Oluju dočekala u porodilištu, njen sada dvogodišnji sin rodio se 15. avgusta. Kaže nam da se i njena starija ćerka rodila u avgustu – 15.
Prisetila se i ratnih godina u Kninu
“Od sedmog razreda osnovne škole pa do četvrtog razreda gimnazije… Trajao je sve to vreme rat. Ali mi nismo bili na prvoj liniji gde je bilo mnogo teže. Malo-malo pa bombardovanje. Mi smo bili pošteđeni toga. A tinejdžeri kao tinejdžeri, bili smo puni žiovta, učili smo, izlazili. Nismo razumeli da tako sve može da se završi. Kada bi se začule sirene, lepili smo selotejp na prozorima i ranije odlazili kući”.
Jedan momenat izdvaja kao najteži
“Otac je dugo bio na ratištu. Pa kad se vratio, ja sam mu otvorila vrata i pitala ga ko je. Nisam ga prepoznala”.
Posted by Maja Kolundzija Zoroe on Wednesday, June 27, 2012
U selu je bilo i nestašice hrane, Maja nam kaže da su jednom Svetog Nikolu slavili bez voća na trpezi. Ali borili su se teškoćama.
Izbegla i sa Kosova
Maja je glumu studirala na Kosovu, kaže da je najduže od svih koje je znala ostala dole 1999. kada je počelo bombardovanje.
“I sa time sam se izborila. Evo, najteži mi od svega pada, nestašica posla tokom epidemije”, poručuje.
Maja Kolundžija Zoroe rođena je u Kninu 5. avgusta 1977. godine. Akademiju dramskih umetnosti završila je u Prištini, živi u Beogradu. Samostalni je umetnik i drži studio glume “Mali princ”.
Izvor: Blic Žena
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)