Kako izgleda originalni američki džip, koji je korišćen tokom iskrcavanja saveznika u Normandiji 1943. godine, uverila se ekipa Tanjuga u Dobanovcima, naselju u beogradskom Surčinu.
Willys MB ili Ford GPW, čije je zvanično ime bilo “Kamion 1/4 tonski, 4×4“, zapravo je lako terensko vozilo američke armije, proizvodeno između 1941. i 1945. godine.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ovaj mali terenski četvorotočkaš je svojom svestranošću, pouzdanošću i jednostavnošću stekao kultni status tokom Drugog svetskog rata.
Tri džipa u koloni
Ogromna popularnost ratnog džipa dovela je do kasnijeg razvoja civilnog modela i inspirisala nastanak čitavog niza terenskih vozila s pogonom na sva četiri točka.
Ljubazni domaćin i restaurator Marko Biljić, inače oficir u penziji, dočekao je novinare širokim osmehom jer do sada, kako kaže, nisu dolazili u Dobanovce da vide “ratne heroje”.
Tri džipa parkirana u koloni, dva Willysa i jedan Ford pretvaraju uobičajni dobanovački sokak u neki filmski set.
Godinu dana za sređivanje
Biljić kaže da su džipovi korišćeni tokom iskrcavanja saveznika u Normandiji.
“Istraživali smo njihovo poreklo i stigli do podatka da su neki od džipova koji su završili u Jugoslaviji bili u operacijama u Normandiji. Ovi džipovi su stigli kao ratna pomoć saveznika, a kasnije ih je Vojska prodala sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Novi vlasnici su te džipove neko vreme vozili, dok su mogli i umeli da ih opravljaju, a kasnije su im trulili po šupama. E to je bila prilika za mene i moje prijatelje da ih pronađemo i započnemo njihovu restauraciju”, naglašava Biljić.
Za restauraciju jednog vozila potrebno je, kako kaže, i do godinu dana.
“Prvo džip skroz rastavimo i utvrdimo šta mu fali od delova. Otvaramo diferencijale, nabavljamo menjač, semeringe zipčanike…Zavisi od toga šta je “otišlo” na džipu. Delove smo do pre desetak godina pronalazili po tavanima i podrumima domaćina širom zemlje. Danas originalne delove nabavljamo iz Engleske Francuske, Nemačke…”, objašnjava Biljić.
Pomoć u nevolji
Napominje da je svog Willysa uspeo da registruje i vozi ga sa, kako priznaje, velikim uživanjem 11. godina.
“Komšije, prijatelji, vozači koje srećem na drumu…žele da se provozaju. Kada sednu u Willysa osmeh im prekrije lice i svi kažu da je poseban osećaj. Policajci mi nikada nisu tražili dozvolu, već se se raspitivali odakle mi to super vozilo”, kaže on.
Biljić insistira da džip nije samo “šminka”, već je pouzdan prijatelj na drumu i van njega.
“Jednom sam se zaneo vozeći kroz šumu. Bukvalno sam se strmeknuo niz nezgodnu nizbrdicu i džip me izvukao iz te situacije. Taj incident je potvrdio moju ljubav prema Willysima, koja traje od 1986. godine”, zaključuje Biljić.
Izvor: Tanjug
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)