Danas je Sveti Ilija: Jedan posao navlači GNEV gromovnika, a običaj sa MEDOM doneće blagoslov

Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje Svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i osobine svog starog boga Peruna

Foto/SPC

Pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju veliki praznik i crveno slovo, praznik Svetog Ilije Gromovnika.

Srpska pravoslavna crkva Svetog proroka Iliju proslavlja kao najneobičnijeg čoveka, koji je živeo na zemlji Božjoj, kao najneobičnijeg čoveka u ljudskom rodu.

Prema predanju sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja – novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.

Prema knjizi Otkrivenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa starozavetnim prorokom Enohom i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.

Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama.

Poznata je i scena sa Svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Prema predanju, Ilija Tesvićanin rođen je u Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine). Bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i “slavio tuđe bogove”.

Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje Svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.

Sveti Ilija pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.

Prema narodnom verovanju i tradiciji, sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Po predanju, na Svetog Iliju prepodne je leto, a popodne jesen. Nakon ovog dana, više se ne kupa u rekama.

Po jednom narodnom običaju, tri dana pre i tri dana posle Sv. Ilije, žene ne peru košulje jer se veruje da će se pokidati. Iskazuje se veliko poštovanje prema vodi – verovalo se da tih dana ni orlovi ne piju vodu.

Stara narodna poslovica kaže: “Od Svetog Ilije sunce sve milije”, što znači da se od današnjeg dana vreme menja i da je od leta ostalo veoma malo.

Prema predanju običaji nalažu da na Svetog Iliju jedete med kako biste bili zdravi, a majke obavezno da deci namažu obraze medom kako bi cele godine deca bila čila i vesela.

Narod mu se moli da “otkloni pravedni gnev Božiji i izbavi sve gradove i sela naša od suše i gladi, od strašnih bura i zemljotresa, od smrtonosnih rana i bolesti, od napada neprijatelja i međusobne borbe”.

Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine.

Izvor: Objektiv.rs

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar