Boja očiju, kovrdžava kosa, visina, rupica na bradi, oblik nosa… to su najčešće asocijacije na ono što nasleđujemo od roditelja.
Međutim, postoji niz drugih stvari koje možemo naslediti od roditelja, a koje nisu vidljive na prvi pogled.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Sve što se prenosi sa generacije na generaciju prenosi se zahvaljujući dominantnom genu koji je nosilac određenih osobina.
Stručnjaci navode 8 karakteristika koje nasleđujemo od roditelja.
Smisao za humor
Uvek nam je bitno da li neka osoba ima dobar smisao za humor i mislimo da je to naučena osobina na kojoj je neko radio ili se trudio. Ali, tokom studije je otkriveno da ljudi sa kratkim alelima na genu 5-HTTLPR pokazuju pozitivne reakcije i češće se smeju. Rezultati studije su potvrđeni i kada su u obzir uzete godine, pol, etnička pripadnost i simptomi depresije.
Fobije
Prenošenje fobija kroz DNK je dokazala studija u kojoj su miševi trenirani da izbegavaju sve mirise slične mirisu trešnjinog cveta. Ovo je uticalo na DNK subjekata tako da je deo DNK odgovaran za osetljivost na ovaj miris bio aktivniji u spermatozoidima miševa-očeva. Kao rezultat, deca i unuci su bili veoma osetljivi na trešnjin miris i izbegavali su ga, iako nisu imali pravi razlog za to. Naučnici smatraju da su rezultati ove studije važni za istraživanje fobija, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja. Možda vaš strah od paukova ili visine nije iracionalan kao što izgleda.
Zavisnosti
Zavisnost je nešto što nas najviše brine od svih problema koji mogu da nas zadese. Nikada ne bismo voleli da naša deca postanu zavisni od nečeg kao što je kocka ili alkohol, ali ustvari to nije nešto što se razvije u toku životnih okolnosti, već nešto što može da se nasledi.
Geni i nasledne osobine su od 40 do 60% odgovorni za razvoj zavisnosti. Na primer, veza između zavisnosti i gena D2 proučena je do detalja. D2 je tip dopaminskog receptora. Ljudi kod kojih ovi receptori ne rade dobro, skloniji su uzimanju supstanci koje izazivaju zavisnost.
Sklonost ka štednji novca
Za nekoga ćemo pomisliti da je štedljiv jer su ga životne okolnosti navele na to ili su prosto tako vaspitani, ali ustvari i ova osobina ima veze sa genetikom.
Neki ljudi su genetski skloni štednji novca, bez obzira na visinu prihoda, pol i obrazovanje. Ovakvi ljudi ređe imaju loše navike poput pušenja i manje su podložni dijabetesu. Ovo se dešava jer su dosledniji u ponašanju i imaju bolju samokontrolu, zahvaljujući svojoj DNK.
Muzikalnost
Neke stvari možemo vežbati, možemo se truditi da budemo što bolji, ali prosto se može desiti da nam ne ide. Takva je stvar sa muzikalnošću. Neki aspekti talenta za muziku leže u našim genima i nemoguće ih je naučiti. Geni igraju veću ulogu od vežbanja, kada je u pitanju muzički talenat, naročito prepoznavanje tona i ritma.
Sposobnost da se brzo naspavaju
Neki ljudi mogu da spavaju manje od 5 sati i da opet dobro funkcionišu. Postoji gen nazvan Tačerov gen, po premijerki koja je spavala samo 4 sata noću i sjajno se osećala. Ljudi sa ovim genom ne samo da spavaju manje već i izvode bolje mentalne zadatke nakon što nisu spavali 38 sati. Inače, Tačerova nije jedina sa ovom supermoći – Tomas Edison, Nikola Tesla i Isak Njutn su takođe spavali manje od 5 sati.
Ekstrovertnost
Neke karakterne osobine stičemo s godinama, a neke su već zapisane u našoj DNK. Na primer, geni WSCD2 i PCDH15 su povezani sa ekstrovertnošću. Stoga, možda razlog što ste toliko društveni leži u vašim precima, a ne u činjenici da su vas roditelji upisivali na sve moguće vanškolske aktivnosti. Osim toga, postoji i genetska veza između ekstrovertnosti, poremećaja pažnje i hiperaktivnosti.
Podložnost stresu
Neki ljudi su podložniji stresu, a ova osobina se prenosi sa roditelja na decu. Stručnjaci tvrde da ako je majka bila izložena stresu u trudnoći, njeno dete će biti podložnije stresu u životu. Štaviše, ako su roditelji bili pod stresom dugo pre nego što su dobili dete, postoji rizik da je hronični stres oštetio hromozome.
Komentari (0)