Te kobne noći 14. aprila 1912. godine preko palube Titanika koji je tonuo trčao je jedan čovek. U rukama je nosio dva toplo obučena dečaka ne starija od pet godina. Prišao je jednom od čamaca i u panici koja je iz trenutka u trenutak bivala sve veća, odmah shvatio da njemu kao odraslom muškarcu neće biti dozvoljeno da se ukrca.
Tada je doneo najtežu odluku u životu… spustio je dečake u čamac za spasavanje i odstupio. Poslednje što je video bili su njegovi sinovi kako odlaze u spasenje dok on sam ostaje na brodu koji tone. Bio je ovo početak priče “siročića sa Titanika”.
Dečaci su razumeli i govorili samo francuski i kod sebe nisu imali nikakva dokumenta koja bi rasvetlila njihovo poreklo. Jednom kada su se ukrcali na “Karpatiju” brod koji je pokupio preživele s Titanika postali su prava misterija.
Bila su to jedina deca koja su preživela bez bilo kakvih pratioca ili staratelja i o kojima niko nije znao ništa!
Jednom kada su stigli do Njujorka novine su objavile njihovu fotografiju u nadi da će se neko javiti i prepoznati ih, ali činilo se da je sve uzalud… niko nije znao identitet “siročića sa Titanika”.
Na drugoj strani sveta, u Francuskoj, jedna majka je očajnički tražila svoje sinove. Marsel Kareto bila je užasnuta – njen bivši muž Majkl Navratil od koga se razvela samo nekoliko meseci ranije, došao je u poseti njihovoj deci, izveo ih u sudski dozvoljenu šetnju i nestao bez traga!
Na njenu sreću, Vest o Titaniku bila je svetskih razmera, a priče o preživelima preplavile su tadašnje novine. Sa nekoliko meseci zakašnjenja vest o “siročićima sa Titanika” stigla je i do Nice u kojoj je očajna Marsel živela.
Dečake na fotografiji majka je odmah prepoznala! Na njoj su bili njeni sinovi – četvorogodišnji Majkl i dvogodišnji Edmond!
Nakon što je sa mnogo detalja i opisa majka socijalnim službama opisala svoju decu, istina je otkrivena… a bila je strašna koliko i filmska!
Nakon što je oteo dečake, Majkl Navratil je preko Monte Karla pobegao za Englesku gde je odseo u jeftinom londonskom hotelu čekajući prvi brod koji će njega i njegove sinove odvesti na “novi kontinent” gde se nadao da ga bivša žena nikada neće pronaći. Sudbina je htela da taj brod baš bude Titanik!
Majkl je kupio karte u trećoj klasi pod lažnim imenom Luis Hofman. Sinove je predstavio kao Loloa i Momona, a ostalim putnicima je ispričao da je udovac. Ni u jednom trenutku tokom putovanja nije ih ispuštao iz vida.
A onda se dogodio kraj. Majkl je decu obukao najtoplije što je mogao, uvio ih u ćebiće i pokušao da se sa njima ukrca na čamce za spašavanje.
“Otac je ušao u našu kabinu dok smo spavali. Obukao me je veoma toplo i poneo. Neko od putnika je to isto uradio sa mojim bratom. Kada sam kasnije razmišljao o tome bio sam veoma dirnut, taj drugi čovek je znao da će verovatno umreti, a ipak je ostao da pomogne da se moj brat toplije obuče”, godinama kasnije ispričao je Majkl Junior.
On i njegov brat bili su na rasklopivom čamcu D, poslednjem plovilu koje je spušteno sa “Titanika” pre nego što se brod urušio. Njihov otac nestao je u vodama ledenog Atlantika samo nekoliko minuta kasnije.
Margaret Haus, putnica prve klase sa “Titanika” koja je govorila francuski pristala je da dečake primi u svoju kuću i brine o njima dok se ne pronađe njihova porodica. Jednom kada je njihov identitet otkriven Marsel se otputovala za Njujork i porodica je konačno bila ujedinjena.
Jedan od dečaka – Majkl Junior umro je 30. januara 2001. kao poslednji preživeli muški putnik sa “Titanika”.
Komentari (0)