Deca su sjajna.
Međutim, mi to, često, ne primetimo.
Roditelji se često koncentrišu na određene stvari, a onda im promakne “sitnica” poput toga da im je dete izuzetno emotivno inteligentno.
Emocionalna inteligencija, odnosno, EQ se sastoji od pet komponenti:
Svesti o sebi
Samoregulaciji
Empatiji
Društvenim veštinama i
Unutrašnjoj motivaciji
Koncept emocionalne inteligencije je popularizirao psiholog i novinar Daniel Goleman 1995. godine u knjizi “Emocionalna inteligencija: Zašto je važnija od IQ-a”.
Pojedina istraživanja su pokazala su da su deca sa visokom emocionalnom inteligencijom više angažovana u školi, imaju bolje odnose sa drugima i bolje ocene. Kada odrastu, ljudi sa visokom emocionalnom inteligencijom imaju kvalitetnije međuljudske odnose, bolje mentalno zdravlje i pozitivnija osećanja prema svojim poslovima, piše Huff Post.
Psihološkinja Mišel Borba, autorka knjige “UnSelfie: Why Emathetic Kids Succeed in Our All-About-Me World”, kaže da je odlična vest to što emocionalna inteligencija nije samo poklon, već veština kojoj možete da naučite svoju decu od malih nogu.
Roditelji mogu da podstaknu razvoj emocionalne inteligencije
“Detetu je potrebno okruženje u kojem će se osećati prijatno kada izražava osećanja. Roditelji imaju predivan posao da budu radoznali i da im omoguće prostor za izražavanje. To postavlja temelje”, kaže dečiji psiholog Dastin Platner.
Stručnjaci otkrivaju koje navike imaju deca sa visokom emocionalnom inteligencijom
1. Koriste reči da opišu osećanja
Deca sa visokom emocionalnom inteligencijom prepoznaju i verbalno određuju svoje emocije sa daleko više reči od “dobro” ili “loše”.
“Primera radi, osećam se tužno što ne mogu da se družim sa prijateljima, ili vrlo sam uzbuđen što sam dobio novi bicikl, ljut sam na učitelja, bojim se kada tata otputuje noću”, objašnjava Platner.
2. Prepoznaju tuđe emocije
Emocionalno inteligentna deca mogu precizno da prepoznaju tuđa osećanja iz neverbalnih znakova komunikacije.
“Pre nego što počnete da saosećate, morate da budete u stanju da pročitate kako se drugi osećaju. Primera radi, ona se smeje, sigurno je srećna. Telo joj je pogrbljeno, možda je umorna. On plače, možda mu je potrebna pomoć. U takvim situacijama deca prilagođavaju sopstvene emocije”, objašnjava Borba.
3. Vide stvari iz tuđe perspektive
Deca i mladi sa visokom inteligencijom mogu da pretpostave kako se osećaju drugi ljudi i mogu da vide svet iz tuđe perspektive.
“Ovladavanje tuđom perspektivom je vrlo važan zadatak koji omogućuje duboku i značajnu vezu sa ljudima. To je i deo navike koja je detetu potrebna za svakodnevni život, od toga da može da rešiti svađu na igralištu, do ozbiljnih debata u budućnosti”, kaže psihološkinja.
“Kada dete može da oseti tuđu perspektivu, verovatno će biti empatično, lakše i na miran način će rešavati sukobe, manje će osuđivati druge, ceniće različitosti i biće glasnogovornik za žrtve i obespravljene. Imaće želju da pomogne drugima i da ih uteši”, dodala je Borba.
4. Brzo pomažu drugima
Deca sa visokom emocionalnom inteligencijom su sklona da budu obzirnija prema drugim ljudima i da potraže načine kako da im pomognu bez obzira da li će pomoći oko kućnih poslova ili će se sprijateljiti sa novim učenikom, volontirati u školskim i društvenim projektima. Više se fokusiraju na “mi” nego na “ja”.
“Naravno da postoje deca koja se tako ponašaju prirodno, ali mnogo dece, pogotovo one koja dolaze iz privilegovanih porodica, mogu da nauče nešto iz društvenih projekata. Bez obzira na to dal se se radi o humanitarnim akcijama za siromašne ili spremanju kolača za stariju komšinicu, igri sa nekim kome invaliditet utiče na život – sve su to načini da se pomogne drugima. Navika pomaganja uključuje i kućne poslove kao i to da dete bude član porodičnog tima, a ne individualac”, rekla je edukatorka Maurin Hili, autorka knjige “The Emotionally Healthy Child.”
5. Koriste alate za upravljanje emocijama
Čak i odrasli imaju problem da se nose sa stresnim i frustrirajućim situacijama. Međutim, deca sa visokom emocionalnom inteligencijom će bolje regulisati svoja osećanja na produktivniji način da ne bi izgubila kontrolu.
“Deca su obično visoko reaktivna, ali uz vođstvo, instrukcije i vežbu, dečaci i devojčice mogu da nauče da koriste alate pozitivnog emocionalnog zdravlja. Neki od tih alata mogu da se sastoje u dubokom disanju, odlasku od svađe kada su uzrujani, umesto vikanja i ljutnje radije će koristiti reči kao što su “potrebna mi je pauza”, objašnjava Hili.
Deca sa visokom emocionalnom inteligencijom su manje impulsivna i reaktivna. Mogu da sačekaju sa reakcijom uprkos emocijama.
“Oni mogu da prepoznaju svoja osećanja i znaju da li su tužni, ljuti, srećni, usamljeni ili preplašeni i razumeju šta im u tim trenucima treba. Sledi akcija koja proizlazi iz razumevanja emocija, pre nego akcija koja se bazira na impulsivnosti”, kaže Platner.
6. Znaju da kažu “ne”
Deca sa visokom emocionalnom inteligencijom su sposobnija da odrede lične granice. Ako ne žele da se igraju sa prijateljem umeju da na odlučan, ali pristojan, način to i obrazlože.
“Takva deca obično takva zadržavaju razumne granice i pokazuju poštovanje prema drugima, asertivna su i slušaju njihove emocije”, kaže psihoterapeut Brendon Džons.
7. Zahvalni su
Emocionalno inteligentna deca uče da budu zahvalna na onome što imaju. Ne zahvaljuju drugima refleksno i samo zato što je to pristojno, nego su vrlo specifična u tome na čemu su zahvalna i zbog čega.
“Mnoge porodice se uveče okupe oko stola na večeri i kažu na čemu su tog dana bili zahvalni, od pizze za ručak do mogućnosti da se poigraju sa komšijinim ljubimcem”, kaže Hili.
Komentari (0)