Ljudi koji (pre)brzo jedu, uzimaju velike zalogaje i brzo gutaju pa enzimi ne stignu da “podmažu” hranu i “razbiju” je na manje delove pre nego što dospe u želudac.
Kada brzo jedemo takođe gutamo puno vazduha što može uzrokovati gasove i nadutost.
Ali pre svega, posledica brzog jedenja može da bude veliki osećaj nelagode, problemi s varenjem i pojava refluksa, simptoma prilikom kojeg dolazi do svojevrsnog vraćanja hrane i želučanih sokova iz želuca nazad u jednjak.
Hranu je pre gutanja potrebno dobro prožvakati, a koliko puta ćemo jedan zalogaj žvakati zavisi od toga koju hranu jedemo i od veličini zalogaja. Dakle, to može biti 3, 5, 7, 10 puta – ističe profesor dr Marko Duvnjak, specijalista interne medicine i uže specijalizacije iz gastroenterologije i hepatologije.
Loša navika prejedanja uzrokuje gastritis
Ako jedete prebrzo, može doći do pojave erozivnog gastritisa, a to je upala koja izjeda sluzokožu želuca. Osobe koje brzo jedu sklone su prejedanju, što znači da hrana duže boravi u želucu te može doći i do povećanog lučenja želudačne kiseline koja može da ošteti sluzokožu.
Gojaznost kao posledica
Osim toga, još jedan od problema prebrzog jedenja koji može uzrokovati debljanje jeste to što pojedemo više nego što nam zapravo treba da bismo bili siti. Kada hrana uđe u usta, organizam signalizira probavnom traktu da je hrana na putu, a kada pojedemo dovoljno, želudac signalizira mozgu da je vreme da prestanemo sa unošenjem hrane.
Ako jedete prebrzo, propustićete te signale, ali ako usporite, mozak će imati dovoljno vremena da primi signale i tako ćete prestati s jelom kada shvatite da ste siti. Brojna istraživanja otkrila su da ljudi koji jedu sporije unose manje kalorija i duže se osećaju sitima.
Ako se brzo hranite, rizikujete da dobijete dijabetes tipa 2. Gojaznost, do koje dolazi prilikom ovakvog načina konzumiranja hrane, jedan je od glavnih uzroka insulinske rezistencije.
Metabolički sindrom
Otpornost na insulin povezana je s metaboličkim sindromom, a to je skup metaboličkih poremećaja. Osobe s metaboličkim sindromom imaju više masnih naslaga u predelu struka i nizak nivo dobrog holesterola (HDL).
Gušenje
Treba dobro žvakati hranu, a ne gutati veće komade jer oni mogu da dovedu do gušenja. Zbog toga se savetuje da se jede sporije, angažuju sva čula, više žvaće, prave kraće pauze pri obedovanju.
Rešite se ove navike uz pomoć nekih saveta
Jedite tokom celog dana. To zahteva planiranje, ali je najvažniji korak. Vodite računa o tome da imate sve redovne obroke i međuobroke, kao i da se vaša ishrana sastoji od uravnoteženog unosa belančevina, vlakana i masti.
Nikada nemojte dopustiti da prođe više od tri ili četiri sata bez unošenja hrane jer tako kontrolišete skokove insulina, a samim tim i znake gladi, pa nikad nećete biti mnogo gladni. Jedete li trčeći ili u pokretu takođe možete da “prevarite” signale sitosti.
Takođe, izbegavajte da vas nešto ometa dok jedete.
Dakle, ugasite TV, mobilni odložite, kao i kompjuter.
Izdvojte vreme i na miru pojedite obrok. Obedovanje treba da bude proces u kome uživamo, a kada se svim čulima fokusirate na to, ješćete sporije i maksimalno uživati u svakom zalogaju.
Komentari (0)