Nije ništa neuobičajeno imati ponekada osećaj krivice ako su razlozi opravdani.
To je čak i poželjno, zato što oni koji uopšte nemaju ovaj osećaj, uglavnom imaju neki problem dublje prirode.
Međutim, zašto neke osobe imaju prekomeran i bespotreban osećaj krivice i kako se ova smetnja rešava?
Prema mnogim istraživanjima, žene su sklonije razvijanju osećaja krivice od muškaraca. Takođe je otkriveno da je uobičajena krivica kod žene veća od muškaraca, u svim starosnim dobima. Studije su otkrile i da su žene svesnije i da više pričaju o krivici koju osećaju, u poređenju sa muškaracima.
Da li je samo osećanje krivice zdravo ili ne?
Može biti i jedno i drugo. Zdravo osećanje krivice vas motiviše da živite u skladu sa vašim autentičnim vrednostima, što zauzvrat može poboljšati vaše odnose sa drugima. Međutim, nepotrebno ili prekomerno osećanje krivice takođe može biti psihološki teret, koji ometa vaše emocije i kvalitet života.
Prekomerna ili neodgovarajuća krivica je jedan od simptoma kliničke depresije. Prekomerna krivica je takođe povezana sa istorijom trauma u detinjstvu i posttraumatskim stresnim poremećajem.
Osećaj krivice takođe može proizvesti osećaj nedostupnosti, možda ukorenjen u odnosima sa kritičnim, zanemarujućim ili nasilnim roditeljima. Ljudi sa poremećajima u ishrani često osećaju prekomernu krivicu zbog recimo, prejedanja ili nedovoljno vežbanja. Ova vrste krivice je često rezultat iskrivljene slike o sebi.
Kako se osloboditi konstantnog osećaja krivice?
Ukoliko ste skloni da osećate nezdravu vrstu krivice koja vas konstantno muči, jer ne radite dovoljno, primenite sledeće savete kako biste je se oslobodili. Potrebno je dosta vežbe i konstruktivnog razmišljanja kako bi se promenio ustaljeni obrazac krivice. Budite strpljivi i nežni prema sebi u tom procesu.
Potražite dokaze koji pobijaju vaš osećaj krivice: Ako se osećate krivim jer ne radite dovoljno za svoju decu, partnera ili porodicu, navedite sve stvari koje redovno radite za njih. Zatim držite listu u tašni ili novčaniku i pogledajte je svaki put kada se osetite krivim.
Budite direktni i dobijte više informacija: Pitajte ljude za koje mislite da ih zanemarujete da li se zapravo osećaju zanemarenim? Razmotrite da li ti ljudi imaju tendenciju da previše očekuju od vas i ne preuzimaju dovoljno odgovornosti za sebe. Zatim razmislite kako bi spoljašnji posmatrač mogao da vidi situaciju. Ako zaključite da ih stvarno zapostavljate, onda iznesite neka rešenja ili kompromise koji bi zadovoljili potrebe svih.
Cenite sebe i sve što radite: Počnite da vodite dnevnik samopoštovanja gde ćete na kraju dana napisati najmanje tri stvari koje ste učinili tog dana, a koje su vam pomogle da ostvarite neke ciljeve ili da pomognete nekom. Na kraju nedelje pročitajte šta ste napisali. Krivica i perfekcionizam imaju negativne predrasude. Oni vas najčešće nepravedno “optužuju” da ne radite stvari pravilno. Zapisujući šta ste zapravo učinili, možete prevazići ove predrasude i usredsrediti se na vaša dostignuća.
Smanjite “crno-belo” razmišljanje: Da li razmišljate o datoj situaciji u svim ili samo najgorim uslovima? Da li mislite da ako niste savršeni partner / ćerka / roditelj, morate biti najgori na planeti? Pokušajte da pronađete sivo u središtu crnog i belog. Razmotrite druge načine da vidite situaciju. Pokušajte da procenite svoje napore u kontekstu cele situacije, umesto da uvek očekujete savršenstvo od sebe.
Potražite emocije ispod osećaja krivice: Znate li da osnovna krivica može prikrivati druga osećanja poput ljutnje, zastrašivanja ili nezadovoljstva? Ako ste u vezi sa vrlo narcisoidnom ili emotivno hendikepiranom osobom, vaš partner vas može uveravati da ste sebični zato što postavljate granice i kažete ne. Tokom vremena, vaša krivica i unutrašnji konflikt zapravo mogu biti maskiranje vašeg nezadovoljstva.
Shvatite da je u redu da se pobrinete za sopstvene potrebe!
Komentari (0)