Prvo ODUSTANI pa budi... SREĆAN? Kako da zaista budete zadovoljni svojim životom!

Svake godine pojavljuje se na hiljade knjiga o samousavrđavanju a samo sa jednom svrhom – da nam otkriju recept za sreću koja se mora postići.

Na hiljade saveta pojavljuje se svuda oko nas počev od toga kako smršati, dobiti novac pa sve do toga kako pronaći pravog partnera i kao rezultat svega toga – postati i ostati srećan. Rendi J. Paterson, klinički psiholog, psihoterapeut, specijalizovan za lečenje anksioznih poremećaja i depresije, i honorarni direktor klinike u Vankuveru, za Medium portal, razgovarao je na ovu i slične teme i predstavio knjigu u kojoj objašnjava strategiju kako zapravo doći do mira sa samim sobom a zatim i sa svetom oko nas.

U knjizi Paterson nudi alternativnu perspektivu na globalni kult sreće: zaboravite opsesivne standarde i usredsredite se na loše. Prema autoru, vekovni pritisak na kulturne (treba zaraditi više!), fiziološke (opustite se!) I svesne (i budite srećni!), nas usmerava u potragu za neuhvatljivim idealom, a večna žeđ za zadovoljstvom, dovodi do nagomilavanja razočaranja i krivice.

Ali ako svesno izaberemo suprotan smer ili, kako Paterson kaže, „optimiziramo patnju“ posmatrajući prirodu naših loših navika, možemo otkriti nove i korisne forme ponašanja.

Motivacioni slogan „nesreća je nova sreća“, iako izgleda kao marketinški zaplet, sadrži element intelektualnog kontra – programiranja, što izuzetno važno po rečima ovog psihologa a ovo su neki od osnovnih stavova koje bi trebalo da sledite:

Nije bilo baš toliko lepo

Put prema gore ili silazak prema dole je pravac istog mentalnog prostora. Jednostavno rečeno, ako možete da procenite ono što pogoršava život (na primer, ako ignorišete svoje loše navike), onda možete zanemariti dobre stvari koje nisu postignute da biste se osećali bolje. Pored toga, konstruktivni potencijal leži u prepoznavanju da niste nesrećni koliko biste mogli biti – i ovo je prilično moćna realizacija. To jest, čak i ako imate lošu sreću, razumete da bi situacija bila mnogo gora da ste izgubili sve što ste imali. Pa zašto sada ne počnete izlaziti iz apatije, podstičući sebe ovom neugodnom slikom?

Ne može sve odmah

Opšte je prihvaćeno da je nesrećna osoba imuna na motivaciju, ali u stvari suprotno: preterani entuzijazam čini ljude nesrećnima. Zamislite, jedan od vaših prijatelja preselio se u stan koji mu je zatrpan i kaže: “Vikendom moram sve oprati i prerediti ovde.” Ili drugi: „Od sutra počinjem da treniram svaki dan i sledim dijetu od 1200 kalorija.“ Ciljevi koje su postavili su previše grandiozni. Teško da će ih ostvariti, a radost će brzo biti zamenjena razočaranjem.

Paterson objašnjava da u psihoterapiji nekad pokušavaju da malo spute ovakve entuzijaste i uvere ih ne treba postavljati previsoke standarde da ne biste bili obeshrabreni pre nego što započnete sa poslom. Jedino što je ispravno je doći do cilja ali razumnim i malim koracima.

Negativne emocije

Glavni problem pozitivne psihologije je u tome što su se normalne i prirodne ljudske emocije – kao što su tuga i anksioznost, razočaranje, očaj, bol od gubitka – odjednom pretvorile u užasnu katastrofu.

Svako mora da uživa u sreći dvadeset i četiri sata dnevno! Sada je trend izgledati srećno, zadovoljno i ne pokvariti raspoloženje drugima dosadnim izgledom. Međutim, ideja o otvorenom i prihvatanju negativnih emocionalnih stanja je veoma korisna.

Bojati se, brinuti se, biti tužni, biti razočarani, sve su apsolutno normalni aspekti ljudskog postojanja. Ako možemo prihvatiti negativne emocije kao deo normalnog toka ljudskih osećanja, paradoksalno je da ćemo se manje uznemiriti. Nesreća ne dolazi iz doživljaja emocija, već od reagovanja na njih kao neprihvatljivog ili nenormalnog.

Kontrola

Još jedan paradoks: često stanje nesreće dolazi od prekomerne kontrole, na koju smo navikli. Na primer, u kancelariji je vreme za krajnji rok, a vi morate da uhvatite milion poslova dnevno. Toliko ste zauzeti da čak ni nemate vremena za ručak i tako donosite „jedinu ispravnu odluku“ da jedete za radnom površinom. Zvuči poznato, zar ne?

U redu je ako tako večerate jedanput ili dvaput, ali kada to postane navika, osetićete da je rad stekao prednost i da ga više ne volite kao ranije. U međuvremenu, kratka šetnja za ručak u obližnjem parku ili kafiću ne bi dovela do gubitka profesionalne pozicije.

Svaka vežba je samo za dobrouveren i svaki pokret vratiće vam se sto puta, jer kad se vratite na svoje radno mesto, bićete energičniji i mnogo efikasniji nego ako nikada ne ustanete sa stola, istakao je Paterson.

Sve je samo u vašoj glavi

Paterson tvrdi da je najvažnije otkriće zasnovano na tome da je samopoštovanje samo mit iako, samoljublje kao takvo postoji.

Ljudi se, po pravilu, ne ponašaju u skladu sa raspoloženjem, odnosno, nije bač da ćete na ulicama videti srećne ljude koji hodaju diveći se koliko su srećni, ali isto tako ni oni nezadovoljni ne misle stalno na svoju nesreću.

Zato, umesto da pokušavate da ubeđujete sebe koliko život može biti lep i savršen, potrebno je samo da shvatite, ujutru kad se probudite – sve je u osnovi u redu. Peterson je dodao da ono što je zapravo najvažniji proces jeste da prepoznate scenario koji svakodnevno vrtite u glavi i da shvatite da svaka priča ima i drugu stranu, te da nije nužno istinita.

Nema potrebe da se suprotstavljate svim negativnim mislima i kritičkim uverenjima o sebi – samo naučite da shvatite da su sve konstrukcije nepotpuni ili barem ne dovoljno pouzdan prikaz stvarnosti.