Najveća vrsta ovih cvetova je Allium giganteum koji potiče iz Srednje Azije. Latinski naziv ukrasnog luka je Allium Sphaerocephalon.
On je otkriven 1883. godine i nakon toga vrlo brzo biva rasprostranjen i po Evropi.
Ukrasni luk, izvanredna biljka raskošnih lopti uspeva i na Mediteranu i na Balkanu, ali ima je i širom Evrope, Ukrajine, Kavkaza pa i do Skandinavije.
Ovo predivno cveće, koje krasi naše bašte, ima okrugle glavice prečnika oko 2,5cm. Unutrašnjost ovih glavica uglavnom se deli na više lukovica sa braon potkožicom.
Stabljika ove biljke dostiže visinu i do 90 cm, na kojoj se nalazi dva do tri lista koji su šuplji iznutra. Na vrhovima ovih stabljika ova biljka obilno cveta. Pre nego što se otvore cvetovi, njegova štitasta cvast je obložena papirnastom tankom opnom.
Ukrasni luk je veoma dekorativnog izgleda. Cvetovi su ili plavo-ljubičaste ili bele i žute boje i pojavljuju se na proleće pa sve do kasne jeseni. Ova biljka može se saditi u baštama, kamenjarima, saksijama.
Najviše joj odgovaraju sunčani predeli i peskovito zemljište. U Engleskoj, ova biljka se vodi kao zaštićena vrsta jer su lukovice i listovi jestivi, a i narod ih često koristi za odbranu od raznih insekata, pogotovu moljaca.
Različite vrste
Gigantski luk je jedna od najvećih vrsta ukrasnih lukova. To je biljka čija visina iznosi čak i do 150cm. Njeni lepi, veličanstveni cvetovi su ljubičaste boje, čiji prečnik iznosi 10cm. Gigantski luk cveta od juna do avgusta.
Allium “Schubertii” čiji cvetovi lice na kišobran. Prečnik ovog cveta iznosi 20cm i na njemu se nalazi 200 cvetova pink boje. Veoma lepo izgledaju u baštama, a vreme cvetanja im je u kasno proleće.
Iranski luk dostiže visinu do 70cm i bogat je glavicama srebrno ljubičaste boje. Vreme njegovog cvetanja je period od maja do juna. Može se koristiti dekorativno i kao cveće u kućnim vazama.
Allium christophii je biljka niskog rasta, visine od 20 do 25cm. Poželjno je saditi je u prednjem delu bašte ili u saksije. Njeni cvetovi bude se u junu i traju do jula.
Nega i održavanje
Većini vrsta odgovaraju sunčana mesta, a mogu da podnesu i neka mesta pod senkom. Posle prvog cvetanja jako su otporne na sušne periode. Pored redovnog zalivanja, bilo bi dobro da se jednom u dve nedelje zaliju i razređenim tečnim đubrivom.
Precvetale cvetove ne treba otklanjati, jer imaju zanimljiv plod, a i njihovim semenkama možemo biljku dalje razmnožavati. Listove treba pustiti da sami uvenu, ne treba ih rezati dok su jos zeleni.
U toku jeseni i zime biljke ili unosimo u zatvorene prostorije ili ćemo se potruditi da ih pokrijemo folijom kako bi smo ih što više zaštitili. Zimi ih takođe možemo zaštititi od hladnoće i lišćem ili sitnim grančicama.
Komentari (0)