Pažnja javnosti usmerena je na mere i lečenje virusa kovid-19, ali lekari upozoravaju da su bolesti srca i dalje prvi uzrok smrti. Svake godine ove bolesti odnesu 52.000 života u Srbiji!
Prema rečima kardiologa, srčana slabost ili insuficijencija jedna je od najpodmuklijih bolesti, jer ogroman broj pacijeneta nema prepoznatljive simtome, pa shvati da nešto nije u redu tek kada od naglog umora i malaksalosti ne može da ustane iz kreveta.
Lekari podsećaju da su nedostatak vazduha pri naporu ili ležanju na ravnom, gušenje, zamor, oticanje stopala, zglobova i nogu, kašalj, vrtoglavica, poremećaji sna, ubrzan rad srca glavni simptomi koje pacijenti, ali i lekari pripisuju starosti ili povezuju sa bolestima pluća ili nekim drugim medicinskim stanjima. Zbog toga, neretko se dijagnoza srčane slabosti postavlja sa zakašnjenjem.
“Smrtnost od srčane slabosti je porasla za 25 odsto u zadnjih deset godina. Procena je da će narednih godina stanje biti još alarmantnije”, kaže prof. dr Petar Serović, predsednik Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju.
Glavni razlozi za ovako visoku stopu smrtnosti su nezdrave životne navike, ali i produženje životnog veka, budući da se srčana slabost najčešće javlja kod starijih osoba. Ipak, život velikog broja ljudi mogao bi da se produži odgovarajućom prevencijom i terapijom.
„Iako zahteva doživotno lečenje, prognoze srčane insuficijencije su poboljšane zbog novih lekova i terapije koja smanjuje potrebu za hospitalizacijom. Veliko ograničenje u lečenju je cena ovih lekova, pošto je to veliki mesečni izdatak za prosečnog građanina. Lekovi smanjuju tegobe i produžavaju život najtežih srčanih bolesnika i nadamo se da će uskoro biti na listi odobrenih lekova “, kaže prof. dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije.
Piše: Aleksandra Vasić
Komentari (0)