Brat i sestra rođeni na isti dan, a nisu blizanci: Majka sanjala kneza Lazara, na Vidovdan se desilo ČUDO

U Kragujevcu žive jedinstveni brat i sestra, Svetlana i Slađan Mijović, koji možda treba da se nađu i u Ginisovoj knjizi rekorda, jer su rođeni isti dan, sat i minut, tačnije na Vidovdan, 28. juna, u 9:55 sati, ali sa osam godina razlike.

Neobična priča porodice Mijović iz Lužnica kod Kragujevca počinje 28. juna 1988. godine, kada je u 9:55 sati na svet došla Svetlana. Posle osam godina, 28. juna 1996. porodica Mijović postaje bogatija za još jednog člana, a to je Slađan. Slavica i Saša Mijović bili su presrećni što su im oba deteta rođena na jedan od najvećih srpskih praznika, ali nisu primetili da se, pored toga, poklapa i vreme rođenja.

Na to im je ukazao njihov prijatelj doktor Dušan Đokić koji je u to vreme radio u Zdravstvenoj stanici Lužnice. On je zapravo slučajno to uočio i rekao roditeljima da je neverovatno da su im oba deteta, osim istog dana, rođena i isti sat i minut, kao i da je to vredno da se upiše u Ginisovu knjigu rekorda. Roditelji su se uverili u to upoređujući otpusne liste iz Kliničkog centra Kragujevac. Inače, zanimljivo je i to da je u oba slučaja Svetlanina i Slađanova majka Slavica primljena u porodilište 27. juna, a sa detetom otpuštena 4. jula.

Svetlana i Slađan Mijović radovali su se svojim rođendanima, kao i sva deca, ali možda za nijansu više od drugih, jer su ih proslavljali isti dan.

“Radovali smo se Vidovdanu i dan danas ga sa nestrpljenjem iščekujemo. Nekada bismo, dok smo bili mlađi, otišli do škole po đačke knjižice, a potom bi u porodičnom domu sa rodbinom i prijateljima proslavljali rođendan. Tradiciju ne prekidamo, jer i dan danas rođendan proslavljamo zajedno. Ove godine smo zbog aktuelne situacije sa koronavirusom svečani ručak za rodbinu i prijatelje malo prolongirali. Zbog toga što danas počinje post, sa roditeljima smo juče bili na ručku u jednom restoranu i tako obeležili rođendan, a jutros smo porodično otišli u crkvu”, rekao je za InfoKG Slađan Mijović koj je zaposlen u IT sketoru, dok njegova sestra Svetalana radi u jednom trgovinskm lancu.

Zanimljivo je i da je Slađan kontaktirao lokalni portal, kako bi bila objavljena ova priča, jer je želeo da iznenadi svoju sestru na njihov rođendan i zahvali joj se na ovaj način za svu ljubav, podršku i pažnju koju mu je pružila.

Slažan je ovoj priči dodao i onu koju je slušao od majke i bake u detinjstvu, a odnosi se na period pre njegovog rođenja. Obe su pričale da su često sanjale čoveka sa bradom i da je on najavio njegov dolazak na svet.

“Pričale su da su sanjale da se on pojavio oko naše slave, mi slavimo Svetu Petku, rekao je nešto poput :”Ja sam Lazar, donosim ti nešto”. Posle toga sam ja rođen na Vidovdan. Mi inače u kući imamo sliku kneza Lazara. Mi mislimo da je možda to neka sila, malo je sve to nemoguće”, priča Slađan.

Kako kaže, pričao je sa mnogim profesionalcima o tome kako se i kada upisuje vreme kad se beba rodi. Rekli su mu da je procedura definisana i da tu ne može da bude greške.

“Dok sam bio mali nisam shvatao koliko je to krupna stvar, ali sad mi je drago što se tako nešto desilo i to baš na veliki praznik”, zaključuje Slađan Mijović.