Mladi čine više od polovine novozaraženih virusom kovid-19 u svetu. Da je poslednjih dana povećan broj mlađih osoba koje su zaražene i u Srbiji, potvrdio je Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti. Podaci iz Kragujevca, koji je postao žarište korone, takođe su pokazali da najveći broj obolelelih čine osobe od 17 do 35 godina.
Kod mladih je najopasnije što žele da bolest preleže “na nogama”, naročito kada imaju blage simptome, ali ne znaju da trajne posledice na plućima mogu da nastanu potpuno neprimentno i da mogu da se otkriju samo na lekarskom pregledu i snimcima, kažu stručnjaci.
“Pokazalo se da kovid-19 može da ne daje nikakve simptome, ili da postoji samo blaga temperatura, ali da kasnije izazove posledice na plućima koje se ne osećaju odmah. Kada je smanjena koncentracija kiseonika u krvi, to ne mora odmah da se oseti, sve dok se situacija ne pogorša. To može da bude opasno”, kaže za Objektiv dr Tatjana Radosavljević, pulmolog.
Zato je potrebno da mladi koji su zaraženi uvek urade snimak pluća i da im se odredi koncentarcija kiseonika u krvi, kako bi bili sigurni da ne postoje problemi koji nisu vidiljivi na prvi pogled.
“Nema pravila ko će imati tešku upalu pluća, a ko blage simptome, bez obzira na to da li je pušač, ima li druge zdratsvene probleme i slično. Ovako nešto nikada nismo videli. Virus je takav da ne možemo da predvidimo ništa, čak i kod dece se dešava teška klinička slika. Znamo samo da virus ne može da zaobiđe respiratorni sistem i pluća, zato što preko njih dospeva u organizam”, kaže dr Tatjana Radosavljević.
Kako “naterati” tinejdžere da se čuvaju?
Prema rečima Slađane Đurić, psihologa i psihoterapeuta koji radi sa adolescentima, mladi koji inače imaju problem sa anksioznošću, tokom ovog perioda su prestrašeni. Sasvim suprotno od njih, tinejdžeri koji nemaju ovaj problem, jedva su čekali da se “isprazne”.
“Prethodni period izolacije za njih nije bio lak, jedva su čekali da se isprazne i ne treba ih kriviti. Kada je okupljanje dozvoljeno, nemoguće ih je zaustaviti u učestvovanju u proslavama i druženju, za njih to nije prirodno stanje”, kaže psiholog Slađana Đurić.
Iz nekih primera znamo da su imali i po 10, 11 proslava punoletstva za mesec dana, što je zaista veliki rizik u ovom periodu, što bi trebalo regulisati, kaže naša sagovornica.
“Kada se mere ponovo uvedu, oni će svakako morati da ih poštuju. To će da bude efikasno rešenje za sprečavanje daljeg širenja virusa, kako među mladima, tako i u ostatku populacije.”
Piše: Aleksandra Vasić
Preuzimanje teksta ili delova teksta dozvoljeno isključivo uz navođenje izvora i linka ka stranici Objektiv.rs
Komentari (0)