Da li spadate u ovaj tip ljudi? Istraživači otkrili kakve osobe lakše podnose SAMOĆU

Kriza uzrokovana pandemijom donela je i niz drugih problema. Zbog socijalne distance mnogi se osećaju usamljeno što na duge staze može da ima veliki uticaj na mentalno zdravlje.

Novija istraživanja pokazuju da se oni sa više empatije i razumevanja osećaju manje usamljeno, bez obzira na to koliko društvenih kontakata imaju.

Neuropsihijatar dr Filip Jeste sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu sa svojim kolegama objavio je rezultate istraživanja u jednom naučnom časopisu.

Došli su do zaključka da je mudrost povezana sa stopom usamljenosti.

U istraživanju je učestvovalo 340 ljudi različitih godina starosti.

Istraživači su došli do ovog zaključka nakon merenja šest važnih aspekata, a to su altruizam, osećaj za pravdu, opšte poznavanje života, upravljanje emocijama, prihvatanje različitosti i odlučnost.

“Usamljenost ne označava samo fizičku samoću. Usamljenost je subjektivni doživljaj. Ona je jaz između odnosa koje imate i one koje priželjkujete“, rekao je dr Jeste.

Objavljena studija pozivala se na literaturu i zaključke koji sugerišu da je mudrost složena ljudska osobina sa specifičnim komponentama. Neki od njih su sposobnost regulacije emocija, samorefleksija i prosocijalna ponašanja poput empatije, odlučnosti i tolerancije prema drugima. Te komponente su uvedene u istraživanje.

Ispitana je povezanost usamljenosti sa mudrošću kod ljudi u starosti od 27 do 101 godine. Rezultati nisu bili najbolji. Otprilike 76 odsto ispitanika oseća umerene do teže oblike usamljenosti. Istraživači su otkrili neobičnu vezu između usamljenosti i starosnog doba. Troje najpogođenijih su ljudi iz tri različite starosne grupacije. Jedan ispitanik je u kasnijim dvadesetima, drugi u srednjim pedesetima i treći u kasnim osamdesetima.

Istraživači smatraju da bi razlog tome mogao biti da su kasne dvadesete razdoblje za donošenje velikih odluka koje neretko stvaraju stres. Polovinom pedesetih mnogi ljudi shvate da je život prolazan. Ispitanik krajem osamdesetih oseća se usamljeno zbog smrti većine prijatelja i vršnjaka, a tu su i finansijske poteškoće.

Rezultati pokazuju da što je čovek mudriji, to je manje vervatno da će osetiti neku vrstu usamljenosti.

Pokazano je da su mudriji pojedinci u dobrom društvu, bez obzira da li su okruženi ljudima ili ne. Iako mudrost predstavlja širok pojam prosocijalnog ponašanja, na osnovu definicije prema kojoj se istraživalo može se zaključiti da se u ovom slučaju mudrost najviše odnosi na regulaciju emocija i empatiju.