Sada gotovo da ne možemo da pogledamo film koji nema specijalne efekte. Tehnologija je toliko napredovala da uz pomoć nje na velikom platnu možemo da vidimo sve što možemo i ne možemo da zamislimo. Nekada su to veliki efekti koji kreiraju ceo lik, poput Hulka, Tanosa ili glavnih likova “Planete majmuna”, ali često su toliko dobri i sitni da ih ni ne primetimo. Filmski studiji sada grade cele virtuelne setove, iako su rezultati često očaravajući slike sa snimanja su urnebesne.
Očigledan primer upotrebe specijalnih efekata su superherojski filmovi. Neki od likova poput Hulka ili Roketa su potpuno stvoreni od specijalnih efekata, koji prate pokrete glumaca. Zato glumci, poput Džoša Brolina, koji igra Tanosa, izgledaju kao da su na snimanje došli u pidžami.
Scenografija je u ovim filmovima najčešće dodavana kasnije u postprodukciji. Tako da su na primer Njujork, aerodrom u “Građanskom ratu” obične “zelene pozornice”. Velika bitka Avendžersa u poslednjem filmu je snimana tako što su svi glumci bili u praznom studiju.
Takođe, Tom Hardi je sve vreme sa tačkama na licu i bez ijednog kostima igrao antiheroja Venoma. Interesantno je da je Venom tri puta viši od Hardija, pa je iznad Hardija uvek bila postavljena loptica u koju su drugi koji su imali scenu sa njim morali da gledaju.
U novim filmovima “Planeta majmuna” svi likovi su na sebi nosili tešku opremu koja je snimala njihovu svaku mikroekspresiju.
Slično je dvehiljaditih bio i slučaj sa Džar Džar Binksom u filmu “Ratovi zvezda: Fanotmska pretnja”. Međutim, tada tehnologija nije bila dovoljno razvijena. Brodvejski glumac Ahmed Best je igrao ovog omraženog fiktivnog lika, a fanovi su tek sad počeli da cene napor koji je on uložio u svoj posao.
Pored stvaranja fiktivnog sveta u filmu “Grdana” kinematografi su morali Anđelinu Džoli da “nauče da leti”. To su uspeli uz pomoć komplikovane konstrukcije koja je bila povezana za bokove glumaca. Takođe svi glumci su morali da nauče posebnu koreografiju, a krila su dodata kasnije.
U igranom filmu “Knjiga o džungli” ceo set su stvorili specijalni efekti. Jedino što je bilo stvarno je bio dečak koji je igrao Moglija. Skarlet Johanson, Bil Mari i ostali glumci, koji su igrali životinje, su posebno snimali svoj dijalog, a kamere koje su ih okruživale su snimale njihove pokrete lica koji su kasnije preneti na likove.
Specijalnim efekti su u velikoj meri korišćeni i u serijalu “Sumrak”. Urnebesna slika lika Džejkoba kao vukodlaka pre specijalnih efekata je obišla ceo svet.
Razočaravajuće je saznati da je “Pijev život” sniman u bazenu u Tajvanu. Jedino što je bilo stvarno su Dev Patel i čamac, čak je i tigar, koji je jedan od najbitnijih delova filma, dodat u postprodukciji.
Odličan primer specijalnih efekata koje ne primećujemo možemo da vidimo u filmu “Vuk sa Volstrita”. Sve vile, kao i egzotične destinacije su stvorene putem kompjutera. Ovo filmovi često rade, kako vi uštedeli vreme i novac.
Odličan primer ranijih specijalnih efekata možemo da vidimo u filmu “Sam u kući”. Scena u kojoj se Džo Peši zapali je snimana uz pomoć tehnike koja se zove “Peperov duh”. Naime, veliko staklo je postavljeno dijagonalno od glumca, a naspram stakla se nalazila zapaljena plastična luta. Tako je uz reflektujuću svetlost izgledalo kao da Pešijeva glava gori.
“Ratovi zvezda: Nova nada” je jedan od prvih filmova koji je koristio specijalne i praktične efekte. Milenijumski soko, Zvezda smrti i taj fajteri su svi bili male makete, dok su pozadine predstavljale detaljen slike koje su na kraju uklapane sa likovima i svemirskim brodovima.
N.T.
Komentari (0)