Ana (30): Posle 10 godina sam shvatila da je moj MUŽ neupotrebljiv, i za ovih 5 stvari ga NIKADA ne pitam

Kao neko ko je u braku već 10 godina i ko je stekao razno životno iskustvo za deceniju bračnih odnosa, naučila sam da sam za neke stvari sama, bez obzira što sam udata. U početku je to pravilo problem i bilo nešto oko čega se vodila konstantna rasprava, nešto iz čega su proizilazle mnoge svađe i rasprave, ali onda sam vremenom naučila da se pobrinem sama za sebe i da “problem” rešim sama.

Iz sopstvenog iskustva sam naučila da za neke stvari više ne pitam muža, a to svoje iskustvo prenosim i na svoje drugarice i druge žene oko mene, koje se vrlo često suočavaju sa sličnim situacijama. Da bih njima olakšala život, često podelim svoja iskustva sa njima.

Oblačenje dece

Kada žena tek dobije dete, želi da radi sve stvari vezano za njega zajedno sa svojim suprugom. Tako sam i ja bila u tom fazonu, počevši od vođenja dete na preglede kod lekara, odlaska kod rodbine, pa do kupovine stvari koje će obući. Ali ta situacija je potrajala vrlo kratko, jer je entuzijazam mog muža vezano za sve to, a naročito za odabir garderobe vrlo brzo splasnuo. Svaki put kad bi došlo do toga da se ide u kupovinu za našu mezimicu, počeli su da se ređaju razlozi zašto ne može i da iskaču bitnije stvari koje mora da obavi.

Posle moje ljutnje zašto bilo koju stvar vezanu zs NAŠE dete moram da radim sama i posle dosta rasprava i svađa oko toga, shvatila sam da je mnogo jednostavnije da prestanem da tražim od njega da mi pravi društvo. Na kraju je i sam priznao da je njemu to nevažno i da zaista ne želi da gubi vreme na to, ako već ne mora. Kada sam shvatila da on ne mora da učestvuje baš u svakom segmentu detetovog života, a naročito ne u odabiru garderobe za devojčicu, olakšala sam sebi život i isla u kupovinu za dete bez njega.

Ali uvek sam stigla da nađem nešto i za sebe, pa sam tako svaki put svoju ljutnju “izlečila” nekim lepim, novim komadom odeće i za sebe. Molim lepo!

Popravka kola

Znam da su uglavnom kola muška stvar, ali to se izgleda odnosi samo na onaj segment kada treba da ih voze ili da im se dive ako su neka dobra i skupa kola u pitanju. U početku veze, kao i svaki muškarac i moj muž je meni izlazio u susret za raznorazne stvari, a naročito za pomoć vezanu oko kola. Ali kada je shvatio da su obaveze oko mojih kola česte i oduzimaju dosta vremena, vrlo brzo je odustao.

Kasnije je popravka ili registracija mojih kola ostajala po strani i te stvari su se završavale onda kada ja uzmem stvar u svoje ruke i sama ih odvezem kod majstora ili potražim pomoć prijatelja. Uglavnom su popravke bile takve da se kola moraju odvesti kod nekog ko se zaista razume u to, a njegov odgovor na moju molbu da on to uradi je uvek glasio: “Nemam vremena, sad sam u gužvi, pa to isto možeš i ti, znaš gde se nalazi majstor..”

Kada sam došla u situaciju da su mi kola neregistrovana 7 dana i da ne mogu da ih vozim, shvatila sam da je zaista jednostavnije da  takvu “mušku” stvar uradim sama, snađem se za broj telefon ili adresu i odvezem ih tamo, nego da bilo koga vučem za rukav. Od tada, na spisku njegovih “obaveza prema meni”, više nije obaveza oko kola.

Zabranjen ulazak u kuhinju

Ovo se desilo ne samo jednom, nego više puta u mojim pokušajima da mu objasnim da i on treba da učestvuje u nekim kućnim stvarima, između ostalog u spremanju obroka. Svaki pokušaj se završio na tome što je jelo zagorelo, ili bilo nejestivo, a o neredu i haosu u kuhinji da ni ne pričam.

Raščišćavanje svega toga bi se pod obavezno svelo na mene, jer je njegov izgovor bio da je on umoran jer  se do sada trudio da udovolji meni i da napravi nešto lepo i ukusno za svoju ženu. To što smo obavezno ostajali gladni i trošili novac za naručivanje “brze hrane”, me je naučilo da od njega ne treba da zahtevam takve stvari.

Prosto i jednostavno, neki muškarci su zaista operisani od kuvanja, pa se ni ne treba truditi. Za one žene koje imaju muževe koji umeju i žele da kuvaju, mogu samo da kažem da su srećnice, ali od takvih poduhvata u svom braku sam definitivno odustala.

Uređenje kuće

To je bila posebna priča za sebe i mogla bi da traje danima, ali jedno je sigurno, naučila sam da za takve stvari ne treba da konsultujem ni tražiti njegovu pomoć, prosto, tako je lakše. Sve stvari, od odabira nameštaja, boja, dezena, sređivanja dečije sobe, spavaće sobe, kuhinje.. pa do nalaženja i pozivanja majstora, dogovora i komunikacije sa njima, sve to je bilo na meni.

Njegov odgovor je bio da se on ne razume u te ženske stvari i da ne želi da se meša pa da se posle meni ne svidi. A što se tiče sastanaka i komunikacije s majstorima, za to nikada nije imao vremena, jer su oni predugo u stanu kada treba nešto da se odradi.

Kada su radovi stigli do kraja  i kada je trebalo da se sredi deo stana koji je namenjen za njegov “prostor”, odjednom je našao vremena da se sa majstorima dogovori šta treba i kako treba da izgleda. Jeste da su se tu nalazili samo ogroman televizor, udobna fotelja za sedenje i polica za vino, ali je svakako imao vremena da to uradi. Prema tome, shvatila sam da je stan baš onakav kakav sam želela da bude, jer sam prestala da od njega očekujem pomoć u njegovom uređenju.

Odmor

Kada je odlazak na odmor u pitanju i biranje destinacije, to je pravi pakao. Uvek sam želela i očekivala da se i on uključi u odabir lokacije i smestaja, ali njegov odgovor je uvek bio isti: “Ne znam ja, imam posla, ti odluči, imaš više vremena da gledaš po internetu..”,

A svaki odmor završavao se prigovorima: “Ovde je dosadno, bolje je mesto na drugom delu ostrva, paa ovde plaže i nisu nešto..” Izluđivalo me je to što moj izbor nikada nije valjao, a sa druge strane sam nije želeo da učestvuje u dogovoru. Pošto su se odmori pretvarali u odmore iz pakla, uvek sa nekom svađom, shvatila sam da više neću dozvoliti da me takve stvari pogađaju.

Sledeći put nisam ni pitala da učestvuje, samo bih došla sa konstatacijom da imam mesto koje je predivno za odmor i koje su mnogi nahvalili. Ako bi se tamo desilo da njemu bude dosadno ili da nešto ne valja, naučila sam da mi na jedno uvo uđe, a na drugo izađe i da uživam u svom odabiru, jer sam baš to želela da vidim i posetim.