Premijer liga je dugo bila šampionat koji su izbegavali najveći španski igrači, devedesetih godina prošlog veka je u u njoj nastupalo i vrlo malo Italijana poput Đanluke Vijalija, Đanfranka Zole, Nikole Bertija, Pjerluiđija Kaziragija…
Vremena su se promenila – Premijer liga više nije liga tabadžija nego majstora – ali su se engleski mediji podsetili kakvi napadači nisu prošli na Ostrvu u 21. veku. Imena su vanserijska, ali navijači u Engleskoj nisu videli od njih ono što su očekivali i zbog čega su dovedeni.
Tabloid “San” je tako sastavio listu od 11 fudbalera koji su, kako se navodi, prevarili premijerligaške klubove.
Dijego Forlan je bio u Mančester junajtedu od od januara 2002. do leta 2004. godine nakon odličnih partija u argentinskom Independijenteu.
Verovalo se da je ser Aleks Ferguson doveo novu veliku zvezdu, ali je Forlanova epizoda u Engleskoj bila neslavna. Trebalo mu je 34 utakmice da upiše prvi gol, za četiri sezone se upisao 17 puta u svim takmičenjima.
Na leto 2004. je peršao u Viljareal i od tog momenta je počeo da pokazuje klasu. Urugvajac je kasnije s mnogo uspeha igrao i u Atletiko Madridu, godinama je važio za jednog od najboljih napadača u Evropi.
Produktivne godine u dresu Real Madrida bile su najbolja preporuka Rafaelu Benitesu da u januaru 2005. dovede Fernanda Morijentesa u Liverpul. Bila je to, međutim, greška – Španac je za sezonu i po na “Enfildu” bio neprepoznatljiv.
Samo devet pogodaka na 45 utakmica govore da Morijentes u Liverpulu i nije bio pravi Morijentes…
Dva rođena golgetera, fudbaleri koji su “obrnuli igricu” u Seriji A – Ernan Krespo i Andrej Ševčenko – bili su samo epizodisti u Premijer ligi. Kako?
Krespo je u leto 2003. napustio Inter i postao deo bogatog Čelsija, ali je svega 12 meseci kasnije pozajmljen Milanu. Argentinac se potom vratio u London, sa nešto većom ulogom nego ranije, ali to nije bilo to. Posle Čelsija je ponovo bio tri godine u Interu, gde je dokazao da mu ambijent Premijer lige jednostavno nije legao.
Ševčenko je u Milanu osvojio sve, pa i Zlatnu loptu, ali momenat za odlazak u Čelsi nije bio idealan, dogodilo se to onda kada je Ukrajinac polako silazio s najveće scene.
Muke na “Stamfordu” je pokušao da prekrati povratkom među “rosonere”, ali se nije proslavio u drugom mandatu u Gradu mode.
Priča o Robinju i Mančester sitiju je ispričana više puta. Brazilac je kada je napuštao Real mislio da ide u Čelsi (to je bila njegova želja celog leta 2008), sve dok u avionu nije saznao da je njegova krajnja destinacija Mančester.
Ispostavilo se da su “građani” dali bolju ponudu, da Real Robinja ništa nije pitao.
Robinju nije odgovaralo ništa na “Etihadu”, pa je nakon dve sezone promenio klub, grad i zemlju – u avgustu 2010. je potpisao za Milan.
“Tigar se pretvorio u stidljivog mačića”, tako su engleski mediji opisali učinak Radamela Falkaa u Premijer ligi. Bio je u Engleskoj u dva navrata (Mančester junajted, pa Čelsi), ali je bio toliko neubedljiv na terenu da su se ostrvski novinari pitali da li je to isti onaj čovek koji je dao toliko golova za Porto i Atletiko Madrid.
Popularni Tigar je igrajući za “đavole” i “plavce” bio strelac svega pet puta.
Opet Čelsi i opet – promašaj. Tačnije dva – Alešandre Pato, pa Gonsalo Iguain.
Brazilac je zaludio Evropu igrajući za Internacional i bio je dovoljno veliki talenat da Milan za njega pred kraj 2007. potroši 24 miliona evra.
U njegovoj karijeri je bilo svega, kao mlad se vratio u domovinu, bio je i u Kini (sada je u Sao Paolu), dok je period u Čelsiju gotovo neprimetan.
Popularni Patak je bio pozajmljen “plavcima” od strane Korintijansa, dao je jedan gol iz penala i to je bilo to – Čelsi je odlučio da ga ne otkupi nakon što je istekla šestomesečna saradnja.
A Iguain? Otišao je iz Juventusa na pozajmicu u Čelsi verujući da će mu Mauricio Sari oživeti karijeru. Nije uspeo pre toga u Milanu, a nije ni na “Stamfordu”, pa je opet napadač Juvea. I opet radi sa Sarijem…
Totenhem je 2013. novac od prodaje Gareta Bejla želio da iskoristi da sklopi veliki tim, ali je tadašnji menadžer Andre Viljaš Boaš promašio sa skoro svim pojačanjima.
Među njima je bio i Robert Soldado, čije prezime na španskom jeziku znači vojnik. Nije bio vojnik Sparsa, daleko od toga – zadržao se dve sezone pre nego što se vratio u domovinu.
Pre dvadeset godina transferi od 15-20 miliona evra nisu bili česta pojava. A čak 18 miliona je potrošio Totenhem da bi doveo zvezdu Dinama iz Kijeva – Sergeja Rebrova.
Premijer liga je tada “progutala” Ukrajinca, a kada je londonski klub u drugom delu sezone preuzeo Glen Hodl vrata prvog tima su mu bila zatvorena.
Probao je i u Vest Hemu, koji je tada bio u Čempionšipu, ali Rebrov više ličio na onog igrača koji je u tandemu sa Ševčenkom činio čuda u Dinamu.
Engleska klima nije izvukla najbolje ni iz Alvara Morate, još jednog napadača koji nije prošao u Čelsiju. Morata se u plavom dresu mučio dve sezone, 24 gola nisu opravdala uloženih 66 miliona evra koliko je dao Antonio Konte da ga dovede iz Real Madrida.
Sada je u Atletiku, ali je i dalje igrač Čelsija, sve dok “kolćonerosi” 1. jula ne otkupe njegov ugovor, što je stvar formalnosti.
Komentari (0)