Ludo vreme od ove godine biće NORMALNO: Naviknite se na zime bez snega, duga leta i kiše u junu

U Srbiji se klima ubrzano menja pa smo dobili mesec dana više leta, kažu klimatolozi za Objektiv

Foto/Pixabay/Evgeni Tcherkasski

Hladni talas zahvatio je Srbiju prethodnih dana, zbog čega su mnogi “prizivali” leto koje nikako da dođe. Suprotno tome, meteorolozi tvrde da smo dobili čitav mesec leta više nego što smo imali i da se klima u Srbiji ubrzano menja!

O nepredvidivim i “ludim” vremenskim prilikama koje su nam donele zimu bez snega, vreli april i kišoviti jun, za Objektiv smo razgovarali sa profesorom dr Vladimirom Đurđevićem sa Instituta za meteorologiju.

“April je sada topliji nego što je nekada bio maj. Generalno imamo više dana u godini koji liče na leto. To je zbog toga što se klima u Srbiji definitivno menja, i to brže nego što je prosek u ostalim zemljama.

Prema rečima klimatologa, godišnje se temeratura povećava za jedan stepen na globalnom nivou, dok je u Srbiji viša za 1,2 stepena godišnje. To ne deluje kao velika razlika, ali ima veliki uticaj na godišnjem nivou.

“Promenilo se dosta toga. Imamo duplo više toplotnih talasa tokom leta. Od 10 najtoplijih godina ikada, osam je bilo u prethodnoj deceniji. Zbog toga su suše češće, ali i nagle promene vremena.” kaže naš sagovornik.

Suprotno tome, kao što smo imali priliku da vidimo prethodnih nedelja, u Srbiji ima sve više padavina.

“Kiše su jake i obilne. Kada padaju, to su uglavnom velike količine. Visoke temperature u kombinaciji sa padavinama i blagim zimama, jesu pokazatelj da sve više naginjemo ka mediteranskoj klimi”, kaže Đurović.

Foto/ Pixabay

Iz ovog razloga, poljoprivredne kulture koje tradicionalno najbolje uspevaju u Srbiji, poslednjih godina su ugrožene. S druge strane, južno i mediteransko voće ima sve bolje prinose.

“Ako nastavimo da se zagrevamo, prinos kukuruza biće smanjen za više od polovine. Neki poljoprivrednici su se već prilagodili i počeli da gaje druge vrste grožđa, koje je ranije uspevalo samo u toplijim krajevima.

Limun i kivi uspevaju češće nego prethodnih godina. Ipak, ne možemo da kažemo da smo zemlja u kojoj će rasti kokos i mango sledećih decenija. “, objašnjava prof. Đurović.

Foto: Pixabay/Hans Braxmeier

Jedna od posledica klimatskih promena jeste i pojava tigrastih komaraca, koji prenose virus Zapadnog Nila. Prema rečima klimatologa, oni ne bi mogli dugo da opstanu u Srbiji da se klima nije promenila.

“Kada tome dodamo nove vrste štetočina koje ranije nisu postojale kod nas i koje uništavaju prinose, jasno je zašto se poljoprivrednci plaše.”, kaže Đurović.

Foto/Pixabay

Postoje ideje da se poljoprivrednici masovno prilagode novim prilikama, da se uvede navodnjavanje i nove sorte biljaka. Ipak, stav evropskih država jeste da se najpre pokuša sa sprečavanjem daljih klimatskih promena.

“Ukoliko se za narednih 30, 40 godina pređe na obnovljive izvore energije, ima nade da se klimatske promene zaustave One sigurno postoje i ljudi su njihov uzrok, zapravo nafta, uglje i gas koji koriste.

Ako neko ne veruje u tu priču i misli da se na ekološkoj priči samo zarađuje novac, neka razmisli koliko je naftna industrija finasijski jača, samim tim i uticajnija od ekološke priče. Pa i pored toga, klimatske promene niko ne može da ospori.” zaključuje Đurović.

 

Autor: Aleksandra Vasić

 

Izvor: Objektiv.rs

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar