Ćerke se često uče ne iz saveta, nego iz svakodnevice u kojoj odrastaju. Ono što su kao devojčice videle u kući, kako majka uskladi posao, porodicu i domaćinstvo, ostaje im kao šablon za sopstveni život. Zato je jedan od najcitiranijih nalaza poslednjih godina onaj koji pokazuje koliko snažan trag majke mogu da ostave na ćerkine budućne mogućnosti.
Šta se zapravo zna
Istraživanje je vodila profesorka Harvard Business School Ketlin Mc Ginnsa koleginicama . Analizirali su podatke iz dve međunarodne ankete, u kojima je učestvovalo oko 100.000 muškaraca i žena iz 29 zemalja. Rezultat je jasan: odrasle ćerke zaposlenih majki češće su i same zaposlene, a ako rade, češće imaju nadzorne dužnosti, rade više sati i zarađuju više od vršnjakinja čije majke nisu radile. azurewebsitesrepec
Razlike se mogu izraziti i u brojkama. U Sjedinjenim Državama zaposlene ćerke zaposlenih majki zarađivale su u proseku 1.880 dolara godišnje više od ćerki majki koje su ostale kod kuće. Prema istraživačima, uticaj ne zavisi od toga kakav je posao majka radila. Na zaposlenost ćerki utiče sama činjenica da je majka radila, bez obzira na to da li je imala visoko ili nisko kvalifikovan posao. hbshbs
Zašto majčin primer deluje
Autori nalaze objašnjenje u dva mehanizma, a to su rodni stavovi i socijalno učenje. Profesorka Mc Gin to opisuje jednostavno, kada ćerka vidi majku kako vodi složen život sa poslom, porodicom i domaćinstvom, shvata da to može da funkcioniše. Deca, dodaje ona, aktivno upijaju životne veštine od odraslih oko sebe, pa je presudno čemu su izložena u detinjstvu.
Pritom majčina uloga nije jedina. Uticaj majčinog zaposlenja na ćerkinu karijeru manje je važan kada devojčice oko sebe vide mnogo zaposlenih žena, jer one mogu da budu alternativni uzori. To znači da zajednica u kojoj žene rade može delimično da nadoknadi nedostatak ličnog primera.
A sinovi?
Nalaz se ne odnosi samo na ćerke. Karijere sinova ne zavise od toga da li je majka radila, ali sinovi zaposlenih majki nedeljno provode oko 50 minuta više u brizi o članovima porodice. Pored toga, sinovi zaposlenih majki imaju znatno egalitarnije stavove o rodnim ulogama, čak i više od ćerki majki domaćica. Ćerke zaposlenih majki, s druge strane, troše manje vremena na kućne poslove.
Poruka za majke koje strahuju
Istraživanje je izazvalo različite reakcije. Profesorka Mc Gin priznaje da je bilo i ogorčenja, jer su neki taj rad doživeli kao novo poglavlje “rata majki“. Najčešći odgovor, međutim, stizao je od majki opterećenih krivicom i sumnjom u sebe. Zato je kasnije proverila i pitanje sreće. Odrasla deca zaposlenih majki, kako je rezimirano, u suštini su poručila da majke treba da se opuste jer im je dobro. Kad je reč o obrazovanju, i sinovi i ćerke zaposlenih majki imaju značajno više obrazovanje od dece majki koje ne rade.
Šta ovaj nalaz ne tvrdi
Važno je znati granice istraživanja. Reč je o povezanosti, a ne o dokazanoj uzročnosti. Rezultati ostaju isti i kada se uzme u obzir majčino obrazovanje, ali sam način života porodice ne može se u potpunosti izolovati. Nalaz takođe ne znači da majke koje ostaju kod kuće ostavljaju lošiji trag. Govori o prosecima, a ne o pojedinačnim ćerkama, i ne ocenjuje ničiji izbor.
Ono što ostaje jeste poruka o snazi primera. Ćerke ne uče iz onoga što im se kaže, nego iz onoga što vide, i zato je majčina svakodnevica jedna od najmoćnijih lekcija koje dobijaju o tome šta je za njih moguće.
Komentari (0)